Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Кулич – Ранији истраживачи су сматрали да је Кулич, утврђење<br />
полигоналног облика са истуреним кулама на левој обали Велике Мораве при<br />
њеном ушћу у Дунав, римска фортификација над којом је касније подигнута<br />
турска утврда. Мишљења су засновали најпре на записима Феликса Каница и<br />
грофа Марсиљија. Александар Дероко је тако 1950. године записао да је град<br />
вероватно касноантички и да нема средњовековних трагова, док је Мирослава<br />
Мирковић 1968. године овде сместила ромејско, а можда и старије римско<br />
утврђење contra Margum, познато из извора, а на основу типа утврђења<br />
карактеристичног „за позноримску или раноизантијску градњу“. 337 Михаило<br />
Милинковић је оспорио ову тврдњу 1998. године, па данас већина аутора сматра<br />
да је утврђење Contra Margum било смештено са друге стране Дунава, у Банату. 338<br />
Након савремених анализа топографије околине уз помоћ LiDAR снимака,<br />
закључено је да је утврђење Кулич саграђено у турском периоду, а у сврху<br />
заштите ушћа Мораве у близини некадашњег тока Мораве, на самој обали Дунава,<br />
као и да је читав простор пре изградње био насут, над плављеном површином на<br />
којој је река избрисала велики део античког Маргума и средњовековне Мораве.<br />
(сл. 42) Поред утврђења, на снимцима се виде и остаци насеља око<br />
фортификације, a о којима су писали турски писци у XVII веку. 339 Кулич је од<br />
1948. године утврђени споменик културе. 340<br />
Цркве и манастири - Браничевска епархија је у XI веку била у саставу<br />
Охридске архиепископије. После прогласа Српског царства, добила је ранг<br />
митрополије. Њену територију су чиниле земље Браничево и Кучево. Седиште<br />
епархије, а касније митрополије, било је у граду Браничеву. 341<br />
Најинтензивније грађење сакралних споменика на подручју које обухвају<br />
данашњи Браничевски и Подунавски округ се одвија од 1291. године и припајања<br />
337 Вујадин, Иванишевић, Иван Бугарски, „Примена LidDAR технологије у анализи топографије<br />
Маргума/Мораве и Кулича“. Старинар, LXII(2012): 239-255<br />
338 исто, 251.<br />
339 исто<br />
340 РЗЗСК Смедерево. „Кулич град“, http://spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/kuli-grad<br />
341 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија<br />
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 203-205.<br />
134
Change language