Viminacium

представљају остатке византијског Виминакиона и средњовековног Браничева.
„Велики чаир“ са „Малим чаиром“ су њиве које данас чине целину утврђеног
цивилног насеља и војног логора Виминацијума. „Више гробаља“ су њиве око 500
m удаљене од садашњег сеоског гробља где су откривене римске, гепидска и
готска некропола. „Јарак“ је ров који међусобно раздваја „Велики чаир“ и „Мали
Чаир“. „Каменити брод“ је место на старом току реке Млаве између локалитета
„Светиња“ и „Селиште“, на коме су били видљиви остаци зидова, а овде је по
причи био римски камени мост, што је забележио и Феликс Каниц. 654 „Катански
брод“ је потес на дунавском острву, одакле се раније обављао превоз скелом до
Дубовца у Банату. Прича се да је ниво Дунава, за време летњих суша, а до краја
XIX века, толико опадао да су коњаници могли лако да га пређу. Катана је назив
за наоружаног војника, коњаника. „Караула“ су њиве северно од логора
Виминацијума које су добиле име по српској граничној караули која се овде са
посадом налазила до Првог светског рата, с обзиром на то да је до тада Дунавац
био граница Србије. „Клепечка“ је греда која чини северозападну ивицу Стига,
предање везује име за тутњаву и клепетање старих Римљана, а овде је
археолошким истраживањима потврђено античко насеље. „Мајдан“ је део села где
је отворен подземни рудник угља. На локалитету „Пећине“ је пронађено на
хиљаде гробова из више периода, а највише из римског, као и бројне римске
цигларске и керамичарске пећи. По народном веровању ово место је добило име
по бројним зиданим гробницама које имају облик пећине, а може се довести и у
везу са великим римским пећима – пећинама. „Пиривој“ је место на коме увек
дува (пири) ветар. „Рит“ су мочварне њиве, а „Рудине“ ливаде обрасле ниском
травом, рудином. Два локалитета носе име „Селиште“, један је простор њива са
десне стране старог корита реке Млаве, у њеном кључу, где су регистровани
трагови римског насеља и бедеми, а други мочварно земљиште између Дунавца и
Дунава, где су потврђени неолитско и насеље из гвозденог доба. Овде се по
легенди раније налазило село, а данас је простор прекривен пепелом. „Црквине“ је
локалитет који се налази јужно од села, а према легенди, ту се налазила црква која
је затрпана. 655
654 исто, 70-74; Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века,
прва књига (Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 180.
655 Даница Ђокић, Драган Јацановић, „Топографска грађа Стига“, Viminacivm 7 (1992): 70-74.
193