Viminacium

На гравири из XVIII века у бакрорезу, а која представља ратну карту Рама
и Кулича, Килијан Понхајмер (Kilian Ponheimer, 1757-1828) је простор
Виминацијума означио као Hostelatz. 66
Капетан пруске војске Ото Дубислав вон Пирх је током путовања по
Србији 1829. године записао: „На левој обали, пола сата одстојања од Дунава,
леже једва видљиве рушевине некадање велике вароши Костолца. Да ли је та
варош истоветна са старом вароши Брандиц, код које су крсташи прешли Дунав,
да даље пођу Моравском долином или је Брандиц био на левој страни Дунава,
није утврђено. Предео око тих рушевина обрастао је најлепшом ораховом
шумом.“ 67 Аћим Медовић (1815-1893), лекар и писац, физикус Пожаревачког
округа,записао је 1852. године да се „у Костолцу одовуд и одонуд реке Млаве“
виде зидине „свуд до земље срушене“. 68 Сретен Стојковић (1854-1928) је након
свог путовања Дунавом од Београда до Радујевца, 1893. године оставио приказ
видних остатака Виминацијума у то време, смештајући на Сопотски плато војни
логор, а насеље на десну страну реке Млаве. Записао је следеће: „Одмах испод
Костоца утиче у Дунав Млава. На левој обали њеној, а на врху оног брега, испод
кога су Вајфертове зграде, био је за време Римљана повећи квадратни градић, с
округлим кулама на рогљевима. У њему је био главни стан VII Клаудијеве легије.
Његови се темељи могу и данас распознати. Село, које је у његовој близини
настањено, добило је најпре име „Костол“, а доцније Костолац, - по римском
називу градића - castell. Али ту, на обалама Млаве, беше негда најглавнија римска
варош горње Мезије, која се називала Viminacium, a која је доцније, у српско доба,
позната под именом Браничева. Виминакија се ширила с обеју страна млавскога
ушћа, али јој је већи, главни део био на десној обали, која је равна и благо
уздигнута. Ту се распознају трагови правилних улица и квадратних пијаца те
велике старе вароши. Оба су дела била везана каменим мостом, од кога се стубови
још виде када Млава појаче усане. Око вароши беху баште, летњиковци и
карти нема Маргума, иако је Валтровић у њему видео остатке зидова (видети у: Валтровић 1884,
141).
66 Miomir Korać, Snežana Golubović, Viminacium. Više grobalja, tom 2 (Belgrade: Archaeological
Institute Belgrade, 2009), 8.
67 Ото Дубислав Племенити Пирх, Путовање по Србији у години 1829 (Београд: Издање Академије
наука, 1899), 77-78.
68 Аћим Медовић, „Окружiϵ пожаревачко“, Гласникъ Друштва србске словесности IV (1852): 187.
78