Viminacium

комуникацију народа различитог порекла, који су долазили из свих крајева
Римског царства. 663 Пронађен материјал, форме гробова, као и предмети
источномедитеранског порекла датовани у период краја II и цео III век указује на
утицаје са истока, а епиграфски споменици и на постојање становништва
сиријског порекла. 664 Најстарији скелетни гробови у Горњој Мезији, откривени у
Виминацијуму и Скупима, датују се у крај II и почетак III века и припадају
досељеницима из источних провинција. 665
На основу пронађеног натписа – латеркума, са списком војника легије
седме Клаудијеве регрутованих 169. године, а отпуштених 195. године, закључује
се да су у оквиру ове легије најбројнији били они из провинције Горње Мезије, а
потврђени су и они и Доње Мезије, Далмације, Македоније, Дакије и са истока
Царства. Преко натписа ветеранских споменика, потврђено је слично порекло
легионара. За неколико њих је утврђено да су из самог Виминацијума или његове
околине, али је потврђено и присуство војника из Италије и Галије. 666 За време
ратова Марка Аурелија, па све до средине III века, овде су долазили војници и
њихове породице из Сирије. 667 Након антрополошке обраде скелета пронађених
током ископавања у периоду од 2003. до 2006. године, утврђено је да једна
десетина мушке популације има облик зуба који се најчешће среће код становника
Азије, а најређе код оних из Европе, 668 што такође говори о миграцијама овог
становништва.
У вилама на широј територији Виминацијума боравили су трговци,
службеници и ислужени војници, међу којима је значајан број био пореклом са
Истока, чији прилив кулминира у време Септимија Севера, када „своју захвалност
афричким и сиријским трупама за дугогодишњу верност“, он исказује кроз
663 Emilija Nikolić, Jelena Anđelković Grašar, Dragana Rogić, „Viminacium: Research, Protection and
Recognition”. U Preserving transcultural heritage: your way or my way? urednik J.R. dos Santos, 573-
583 (Lisbon: ARTIS – Institute of Art History from School of Arts and Humanities of the University of
Lisbon and the ICOMOS Portugal, 2017), 579.
664 Драгана Спасић-Ђурић, „Накит од гагата из Виминацијума и Маргума“, Гласник Српског
археолошког друштва 27 (2011): 40
665 Miomir Korać, Snežana Golubović, Viminacium. Više grobalja, tom 2 (Belgrade: Archaeological
Institute Belgrade, 2009), 525-529.
666 Снежана Ферјанчић, Насељавање легијских ветерана у балканским провинцијама, I – III век н.е
( Београд: Балканолошки институт, САНУ, 2002), 161-164.
667 Драгана Спасић-Ђурић, „Мумија из Виминацијума“, Viminacivm 13/14(2003): 75.
668 Marija Radović, „Dentalni profil stanovnika antičkog Viminacijuma – iskopavanja 2003 – 2006“,
Arheologija i prirodne nauke 3/2007(2008): 45-74.
196