Viminacium

религиозне (ходочашћа, крсташки походи), трговачке (свила, со, зачини), војне
(крсташки ратови, Ханибалов прелазак Алпа) и спортске (Париз-Дакар рели, трке
јахти), а разликују путеве који означавају специфичан моменат у историји од оних
који су трајали вековима. Неки путеви имају универзални, док је обим неких
других ограничен на национални или локални значај. 307
Сваки пример историјског пута се мора анализирати посебно, па иако је
имао велики утицај, пут као што је Ханибалов прелазак Алпа, према експертима,
не може спадати у категорију путева културе, баш као што то нису ни савремене
ауто-трке, јер они нису „културна пракса“, већ „тестови и подвизи“, који
генеришу страст и доносе добит у одређеном тренутку. 308 Према њима, ни
изграђени римски путеви не могу бити културна рута, осим ако се не укључују на
основу њихове архитектонске или технолошке занимљивости, па зато у концепт
путева културе, према овом извештају, могу бити укључени само они путеви који
комбинују размене и путовања, али су искључени они који су ограничени само на
физички пут коришћен за путовање. 309 „Путеви свиле“ су један од примера који
према извештају припада путевима културе, који нису изгубили на културном
значају, иако су током историје бродови преузели транспорт свиле од
некадашњих каравана. Напротив, овај вид дисконтинуитета је путевима донео
митолошку или симболичну вредност која не би никад настала на основу
једноставне континуалне употребе пута, па је важан елемент руте њено
нематеријално наслеђе. 310 Такође, важно је узети у обзир и природно наслеђе које
је и условило развој неких рута, обезбеђујући ресурсе, и тако очувати природне
елементе предела који су и данас видљиви. 311
У Оперативне смернице за примену Конвенције о светском наслеђу, тако
је од 2005. године укључен термин путеви наслеђа (heritage routes), као
„специфичан тип културног и природног добра“, за чију евалуацију номинације
307 isto.
308 isto.
309 isto..
310 isto. Материјална култура на овој историјској рути до XX века је била заступљена тачкама
одласка и доласка, смештаја (на сваких 40 km је обично био каравансарај или хостел),
водоснабдевања (бунари, извори и фонтане), као и успутним местима (газови, мостови, прелази
преко планина и луке). Осим вредности материјалне културе, овде се морају додати и њене
нематеријалне вредности, односно интеракције између људи изван политичких граница, као што је
било увођење Будизма у Кину (isto.).
311 isto.
348