Viminacium

свако биће има свог генија, односно дух који га води и даје му живот, пратећи га
од рођења до смрти, одређујући његов карактер. 258
Први принцип који аутори постављају се може повезати са Нормановим
висцералним нивоом примања надражаја и они га називају осећајем места
(односи се на јасну идентификацију да смо унутар неке области, повећава њену
визуелну читљивост и доприноси осећању добродошлице коју нам она пружа, а
постављањем видљивих елемената на улазним местима која су унапред одређена
саобраћајним решењем, чији дизајн наглашава пролаз од спољашње ка
унутрашњој средини), који представља осећај створен код посетилаца да су
унутар археолошког парка, односно унутар једног места које изазива различита
осећања од места које је изван њега. Други принцип се може повезати са
бихевиоралним нивоом примања надражаја, и њега аутори називају осећајем за
оријентацију, јер посетиоци морају имати могућност оријентације унутар
локалитета, а квалитет целокупне читљивости места се одражава у његовој
структури (она подразумева постојање, али и одређен дизајн места кретања -
путева и стаза, и јавних простора – тргова и друштвених садржаја, у складу да
локалним карактеристикама подручја и прихватањем места од стране локалне
заједнице). 259 Трећи принцип повезујемо са рефлективним нивоом примања
надражаја, и аутори га називају осећај искуства, где је потребно максимално
наглашавање оних природних особина које код посетилаца стварају осећај места,
односно оних тачака где је дух места најјачи (места у археолошком парку би
требало повезати, физички или кроз концепт архитектуре, да би се створила јака
258 Christian Norberg-Schulz, Genius Loci – Towards A Phenomenology of Architecture. New York:
Rizzoli, 1980, 18.
259 Karen Puren, Ernst Drewes, Vera Roos “An Exploration of Sense of Place as Informative for Spatial
Planning Guidelines: A Case Study of the Vredefort Dome World Heritage Site, South Africa”,
International Journal of Human and Social Sciences, vol.1, no.3(2006): 195. Предлажу се табле на
чвориштима комуникација и имена путева која би требало да одражавају идентитет локалитета
онако како га виде данашњи локални становници, што може послужити и за ојачање њиховог
идентитета као заједнице - путеви од шљунка и пешачке стазе битно одражавају карактер области
и посетиоци више користе њих него уређене путеве, па се они препоручују. Главни пут би требало
да буде одвојен дизајном површине од секундарних путева, потребно је употребљавати различите
материјале на местима почетка пута, промене правца или његовог краја, ивице путева треба да
буду наглашене како би се нагласио и сам пут, што се може постићи садњом локалног дрвећа или
коришћењем различитих ивичњака. Садржаји друштвеног живота имају улогу чворишта приликом
стварања неког места, а главно чвориште може бити место скупа економских, образовних,
културних и информативних садржаја, чији би карактер требало да буде у складу са местом на
коме се археолошки парк налази. Већина паркова се налазе ван града, па зато и карактер њихових
чворишта не би требало да буде урбани или субурбани, већ рурални (isto, 195-197).
337