Viminacium

старина и на прикривање нађених ствари за њих или за друге спекуланте, који
долазе са разних страна.“ 237
Михаило Валтровић је записао и да су сељаци, и након одвраћања од
стране локалног учитеља и начелника округа, „знајући зар да нарочита закона о
старинама нема“, копали и даље, а пронађене ствари су продавали. 238 Тако се
процес прекопавања Виминацијума даље развијао, а наставио се и након
доношења одговарајућих националних закона, али и законске заштите самог
Виминацијума. Међутим, импозантне размере је добио деведесетих година XX
века, када је друштвено-политичка ситуација у држави натерала сељаке да
учествују у светској трговини културним добрима, што је услов за настанак
неовлашћених ископавања од стране локалног становништва свуда у свету, и
укључује првенствено постојање тржишта антиквитета, затим немање могућности
за друге изворе зараде, а онда и недостатак образовања о важности очувања
кулурног наслеђа. 239 „Немам посао, а од овога се добро заради. Држава ионако
пропада, кога брига за ту неке старе ситнице. Има људи који то добро плаћају, а
моја деца морају хлеба да једу.“ 240 Ово је само једна од изјава локалних мештана
која све претходно наведено доказује.
Дуго је једини вид заштите од неовлашћеног ископавања Виминацијума
био да се о открићима пред локалним становништвом не прича, и да се у веома
малој мери она презентују јавности, да се не би скретала пажња трагача на
одређене локације. Данас се о налазима са Виминацијума пише и прича у
јавности, неовлашћено ископавање је заустављено, и становништво полако
постаје део успешног туристичког развоја археолошког парка. Међутим, иако је
прошло већ више од једне деценије од заустављања пљачкања сигурно је да на
локалном подручју и даље живе они који су некада вршили недозвољена
237 исто, 122.
238 исто, 4-6.
239 D. Qin, „The Effects of the Antiquities Market on Archaeological Development In China“, u Public
Archaeology, ur. N. Merriman (London & NewYork: Routledge, 2004), 298.
240
Večernje Novosti Online, „Bogatstvo u ćupu, 14.12.2005.“,
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277467-Bogatstvo-u---cupu. Један сељак из
другог села у Браническом округу је навео своју љубав према археологији и историји која сеже
још у ђачке дане, и рекао да је предмете које је из те љубави сакупљао, продао у тешкој
материјалној ситуацији, која га је касније навела да му трговина културним добрима постане
занимање (Ljubica Milosavljević, Baština i kriminal: Seljak kao nadri-arheolog (Beograd: Univerzitet u
Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2010), 15-16, 43, 69.,55).
266