Viminacium

него код продужетка живота старих „неефикасних“ грађевина. 620 Ипак, уништење
старих грађевина је трошење физичких извора и губљење везане енергије, скупље
је од самог реновирања и има нежељене социјалне утицаје, као што су
расељавање становништва, смањење социјалног капитала, смањење фонда
доступног становања, као и губитак наслеђа. 621 Зато нема оправдања за замену
целог постојећег грађевинског фонда који не испуњава садашње стандарде, јер не
само да се оперативност постојећих грађевина може унапредити под мањим
трошковима него што то изискују рушење и нова изградња, већ се и постојећа
инфраструктура може користити, а значајне скривене везане емисије настале из
нове изградње и замене старих материјала новим, као и отпад, могу се избећи, па
на овај начин, задржавање и адаптација постојећих грађевина могу допринети
одрживом развоју. 622
Дугорочни опстанак туристичко-историјских целина, односно очување
историјских грађевина је немогуће без јавног финансирања, међутим одрживост
ових места оправдавају статистички подаци, према којим рехабилитација
историјских грађевина ствара 13% већи обрт у инвестицијама него што то чине
нове конструкције, производи 1.243 пута мање отпада и ствара 16,5% више
послова. 623 Сектор културног наслеђа ствара просечно нових 10 до 26,7 послова за
сваки директан посао, у поређењу са ауто-индустријом где овај број износи 6,3. 624
Европско културно наслеђе генерише приход у трговини и услугама за Европу у
реду величине од 335 милијарди евра годишње, и обезбеђује запослење за више од
8 милиона људи. 625
620 Judson et al. 2010, 15.
621 isto, 16.
622 isto, 28. Што се тиче саме адаптивне пренамене историјских грађевина, као главни принципи за
достизање одрживости могу се издвојити обезбеђивање здраве средине у њима, употреба биоразградивих,
рециклабилних материјала и производа који имају малу потрошњу енергије са
задржавањем материјала на местима где год је то могуће, употреба мање количине енергије у
грађевини него што је то по стандардима тржишта и поседовање плана рециклирања отпада и воде
(S. C. Park, “Sustainable Design and Historic Preservation”. CRM 2(1988): 14).
623 T. M. Nypan, “The Economics of Built Heritage“, u Cultural Heritage and Tourism: Potential,
Impact, Partneship and Governance, ur. M. Lehtimäki (Vilnius: Department of Cultural Heritage, 2008),
59.
624 isto
625 isto, 60. У случају Боргунд Ставе Цркве у Норвешкој, потребно је, осим новца који се добије од
улазница, још 62.000 евра годишње да би се она одржавала. Међутим, 168 људи годишње се
запосли на основу туризма везаног за ову цркву, што генерише 1,4 милиона евра годишње за
таксе, односно двадесет два пута више новца од оног који је потребан за одржавање (isto, 61).
438