Viminacium

локалитета. 391 Услед осетљивости овог процеса, неки аутори предлажу изградњу
заштитних конструкција само изнад оних места на којима постоје остаци
декоративних уметности који не могу опстати под отвореним небом. 392
Процесе заштите и презентације до сада спроведене на археолошком
налазишту Виминацијум можемо поделити и именовати као:основна заштита
(превентивна конзервација, рестаурација, анастилоза, премештање), интегрисана
заштита са презентацијом путем интерпретације и интегрисана заштита
са презентацијом путем реконструкције и ревитализације. Поред њих,
издвајају се и процеси савремене изградње грађевина у сврху истраживања,
чувања предмета и презентације наслеђа.
Основна заштита - Основна заштита структура на Виминацијуму
укључује превентивну конзервацију са делимичним рестаурацијама у историјском
материјалу и физичку заштиту грађевина путем привремених заштитних
конструкција. Античке структуре заштићене на овај начин су северна капија
војног логора Виминацијума и градско купатило. 393
Привремена заштитна конструкција над in situ остацима грађевине
северне капије војног логора Виминацијума је изведена током 2003. године.
Овде је ЛКВ конструкција 394 у систему решетке произвољне форме, омогућила да
се од кратких штапова од масивног дрвета, уз помоћ конектер плоче од челика у
чворовима, направе носачи који могу премостити распон и до 25 m. Дрвена
конструкција је покривена ПВЦ мембраном. 395 Велики број примењених кратких
штапова на релативно малом међусобном растојању је у простору понео
391
F. Yaka Çetin, B. Ípekoğlu. „Impact of transparency in the design of
protective structures for conservation of archaeological remains“, Journal of Cultural Heritage,
14S(2013): е22.
392 isto
393 Аутор обе конструкције је архитекта и професор Архитектонског факултета Универзитета у
Београду у пензији, Војислав Кујунџић. До данас, заштитне структуре које пружају овакав тип
заштите су у Србији подигнуте и изнад археолошких локалитета у Дреновцу поред Параћина и у
оквиру археолошког парка у Медијани изнад Виле са перистилом (Elena Vasić - Petrović, Ana
Momčilović - Petronijević, „Shelters for Archaeological Sites in Serbia: A Research Aiming to Develop
Guidelines for Future Design and Construction“, Facta Universitatis, Series: Architecture and Civil
Engneering, Vol.13, No.2(2015): 113-121.).
394 Конструкција је изведена у индустријализованом систему за префабриковану градњу дрвених
кровних структура малих и средњих распона - лаки кровни везачи, чији је аутор архитекта и
професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду у пензији, Војислав Кујунџић.
395 Срдачно се захваљујем Крстану Лакетићу, дипломираном грађевинском инжењеру на помоћи
приликом овог дела текста.
372