Viminacium

одређеним заветним данима и у великом броју, када овде настају „саборишта,
вашаришта и игришта“. 586
У селу Речица на месту са топонимом „Душник“ 587 налази се багрем за
који се верује да има натприродна својства. Верује се да свако дрво које се
величином, изгледом и положајем разликује од осталог дрвећа, представља
потенцијално станиште или стециште душе, односно духова и митских бића, а за
оно које је обрасло у лозу се верује да је самовилско, што је део традиционалног
религијског система Срба. 588 Багрем на „Душнику“ има „вилин венац“ по коме се
издваја од осталог дрвећа, па се верује да се око овог дрвета окупљају виле које
чине зло људима ако их они повреде. Зато је само дрво табуисано као место на
коме се оне окупљају, а повреда самог дрвета изазвала би освету вила. 589
„Светиња“ је место на левој страни старог корита Млаве у селу Костолац,
које се сматра светим и не обрађује се, нити се на њему сече дрвеће. У средишњем
делу се налазио брест, на коме су биле окачене иконе, а веровало се да ово место
лечи многе болести. Овде су долазиле младе жене из целе околине, овде се
умивало, а на брест су качени дарови и палиле су се свеће. Како се брест налазио
на бедему античког утврђења, временом се осушио, а култне функције су пренете
на три мања бреста у близини. Приликом почетка археолошких ископавања на
„Светињи“ нико од мештана није хтео да уклони остатке бреста, а ретко ко је и
хтео овде да ради на ископавању. Све недаће које су касније стизале археолошку
екипу, мештани су приписивали њиховом раду на овом простору, а на коме је
потврђено постојање римског, рановизантијског и словенског насеља са
некрополом. 590 Неки мештани су веровали да су управо овде становале виле које
су бирале неке од локалних становника за своје супружнике, који су онда ноћу
586 Дејан Радовановић, „Археолошка налазишта са сакралним садржајем на подручју Подунавског
и Браничевског округа“, У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак Јоцовић (Смедерево:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 237.
587 Душник је у Браничевском тефтеру из 1467. године пописан као село од шест кућа у нахији
Лучица, и Момчило Стојаковић му одређује место западно од села Бискупље, казујући да је данас
остало брдо Душник (Momčilo Stojaković, Braničevski tefter: Poimenični popis pokrajine Braničevo iz
1467. godine (Beograd: Istorijski institut, 1987, 192). То је исто место које Миљковић и Крстић
одређују као простор испод брда Душник, на тромеђи атара села Речица, Кличевац и Курјаче (Ема
Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 134).
588 Даница Ђокић, Драган Јацановић, „Топографска грађа Стига“, Viminacivm 7 (1992): 65.
589 исто.
590 исто, 73.
181