Viminacium

потицале из оближње Ледерате. Антички материјал је коришћен и за изградњу
каснијих цркава, о чему говори и запис Феликса Каница, када је приликом
обиласка манастира Заова код Малог Црнића, записао је да је под цркве био
поплочан великим римским опекама, „које потичу из неког од многих античких
насеља, каквим је (...) Млавска долина обиловала.“ 128
Интензивно разношење камена и опеке, углавном након разградње
гробова, се десило и у XIX и XX веку, а од стране локалног становништва.
Феликс Каниц је, између осталог, током посете Виминацијуму, записао: „Ha све
стране су лежале огромне количине ископаног грађевинског материјала
припремљеног за одвлачење. Чуо сам да je само у новије време одвезено око 4.000
кола пуних опека и камена по просечној цени 2-3 динара за кола. Квадратне опеке
највећег формата,тзв. „костолачке“, намењене поплочавању дворишта, плаћају се
у Пожаревцу 20-30 пара (10-15 крајцара) по комаду.“ 129 Такође, записао је да је уз
попову кућу нашао гомилу послаганих римских цигала, углавном са печатима
легије VII Клаудијеве, црепова и др., односно „довољно материјала да се од њега
сазида још једна попова кућа,“ а обишао је и још неколико кућа и у скоро свима је
пронашао црепове, опеке и делове керамичког мозаика, а тремови и собе су биле
поплочане римским опекама 130 Он помиње и претпоставку да је Пожаревац настао
на месту неког мањег античког утврђења, чије су остатке Турци користили за
каснију изградњу, али и да је овај антички материјал био употребљаван заједно са
оним из Маргума и Виминацијума за изградњу кућа и улица Пожаревца. Међу
њима помиње и ходник хотела „Српска круна“ који је поплочан великим,
квадратним античким опекама. У оближњем, „повећем селу Брадарац“ је такође
наишао на антички грађевински материјал „нагомилан по многим
двориштима“. 131
128 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 165.
129 исто, 179. Такође, записао је да је уз попову кућу нашао гомилу послаганих римских цигала,
углавном са печатима легије VII Клаудијеве, црепова и др., односно „довољно материјала да се од
њега сазида још једна попова кућа.“ Обишао је и још неколико кућа и у скоро свима је пронашао
црепове, опеке и делове керамичког мозаика, а тремови и собе су биле поплочане римским
опекама (Đorđe S. Kostić, Dunavski limes Feliksa Kanica (Beograd: Arheološki institut, 2011), 71, 75).
У оближњем, „повећем селу Брадарац“ је такође наишао на антички грађевински материјал
„нагомилан по многим двориштима“ (исто, 165, 170, 177-178).
130 Đorđe S. Kostić, Dunavski limes Feliksa Kanica (Beograd: Arheološki institut, 2011), 71, 75.
131 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989) 165, 170, 177-178, 262-263.
243