Viminacium

причао о гробницама које је приликом рекогносцирања у том периоду видео
раскопане и опљачкане. 234
Закључак ове анализе је да се из разградње надземних остатака античких
грађевина, а затим и гробова, у сврху употребе римских опека за изградњу, до
тада случајно проналажење предмета током обраде земље, за чију вредност у
почетку сељаци вероватно нису знали, претворило у прекопавање терена у циљу
пљачке крајем XIX века. Истраживачи и путописци су сељацима показали њихову
праву вредност, што се десило и појавом Каница, који је живо комуницирао са
сељацима, одлазио у њихове куће, премеравао споменике и цртао их, и чак и
образовао на један начин, причајући им о њиховој старости и значају. Он је
записао да су се 1860. године сакупили скоро сви мушкарци из села и да су се
„полако умирили“ због његове „мисије“, јер им се „жеља да добију објашњење о
старинама, које су неки од њих чували у својим кућама, исплатила“, чиме су
постали „поверљивији“. 235 Каниц, али и каснији локални старинари, међу које
свакако спадају и Ђорђе Вајферт и Драгутин Тодић, својим прикупљањем и
куповином налаза, и њиховом заштитом, су тако несвесно утицали на даљи развој
процеса нелегалних ископавања. Остали су записи и о образованим
припадницима локалног становништва који су желели да сачувају старине од
крађе, али и о онима који су у прекопавања Виминацијума били директно
укључени. Са леве стране реке Млаве, Михаило Валтровић је обишао три „римске
тврђаве“, а са десне римску варош и гробове. Помогли су му начелник
пожаревачког округа „наредивши сеоским кметовима да му буду на услузи“, и
костолачки учитељ, који га је водио по простору. За обојицу је записао да су се
трудили да сачувају старине, пренесу у Пожаревац, а онда и однесу у Народни
музеј, одвраћајући сељаке од „квара гробова и зидина римских станова“. 236 С
друге стране, Валтровић је записао и да оних који растурају Виминацијума „нема
само међу Костолчанима и становницима околних села, но и међу оближњим
варошанима“, који „би по својој образованости и по свом положају били позвани,
да спречавају растуривање и развлачење старина костолачких, а раде сасвим
противно, те тиме изазвљу мештане на живље откопавање и уништавање зиданих
234 Владислав Поповић, „Увод у топографију Виминацијума“, Старинар XVIII/1967 (1967): 29.
235 Đorđe S. Kostić, Dunavski limes Feliksa Kanica (Beograd: Arheološki institut, 2011), 73.
236 Mихаило Валтровић, „Откопавања у Костолцу“, Старинар 1, 1-4. део (1884): 121.
265