Viminacium

касније продат као валов за напајање стоке. 226 На главном тргу у Пожаревцу
Феликс Каниц је нашао саркофаг употребљаван као корито за воду, а „недалеко
од Дрмна, код брежуљка са засвођеним коморама једне римске гробнице“ снимио
је саркофаг и као „диван скулпторски рад“ „са фигурама у рељефу такве лепоте
какву у Србији из римског времена више нигде нисам видео“, препоручио је да се
пренесе у музеј у Београд. 227 Следећи пут га је у дворишту „Циганина Живана
Васића“, „без поклопца, с оштећеним украсним рељефом, нашао настањеног
чопором прасади,“ и тек након указивања на ово, 1892. године, саркофаг је пренет
у Београд. 228 У неколико дворишта мештана у Костолцу и данас се налазе
саркофази. 229 Каниц је записао и да су сељаци поред Млаве отворили две стотине
гробница у потрази за благом, а онда их затрпали да им не би страдала стока на
испаши. 230 У једној пожаревачкој кући Каниц је пронашао и скулптуре, стубове
дужине 2,85 m и пречника 0,70 m, као и велики број разбацаних опека са
жиговима, а у једној костолачкој опеке са жиговима, римске керамичке цеви,
црепове и делове подног мозаика са декорацијом. 231 О трговини драгоценостима
код локалног становништва је писао: „Са свих страна су ми нуђени новац, мали
бронзани идоли, фибуле, наруквице, игле, гробна кандила, посуде за сузе, итд.
Цене су, међутим, биле толико високе да сам купио само неколико комада.“ 232
Антички материјал је коришћен и као „ратни плен“ за време Првог и
Другог светског рата. У 1936. години, пишу Милутин В. Миленковић и Живојин
Протић, „пожаревачка гимназија имала је врло леп музеј, који је за време рата
потпуно уништен. Многе су ствари разнете, а друге упропашћене, тако на пример
од камених споменика и плоча са лепим натписима и рељефима, Немци и Бугари
су направили каде за купатило у болници.“ 233 Владислав Поповић је 1968. године
226 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 180.
227 исто, 180-182.
228 исто,. У питању је Јасонов саркофаг који је данас изложен у барутном магацину на
Калемегдану.
229 Мaja Ђорђевић, „Римски камени саркофази из Виминацијума“, Viminacium 4–5/1989–1990
(1990):146.
230 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 184.
231 исто, 177-178.
232 исто, 177.
233 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 43.
264