You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Заветину Слободан Зечевић описује као „траг некадашњих паганских<br />
култова и ритуала“, а који се као обичај разликује од приватног култа као што је<br />
породична слава практикована у оквиру домаћинства. 548 Заветина је сеоска слава<br />
и „траг обичаја који су се практиковали за опште добро, у интересу свих житеља<br />
једне људске заједнице“. 549 Термин заветина потиче од речи заветовати се, што<br />
значи да се неко село заветовало да слави одређен дан посвећен неком од<br />
хришћанских светаца. 550 Главни елемент обреда у вези са заветином јесте<br />
обилажење литије око записа. 551<br />
Вук Караџић је забележио сеоску славу у Браничеву у свом „Српском<br />
Рјечнику“: „У Србији свако село има по један дан који слави и светкује ... Такво<br />
се весеље у Браничеву зове заветина.“ 552 Милан Ђ. Милићевић још 1877. године<br />
пише о заветини као о дану у селу „у који се збира на општинску богомољу за<br />
радост пољских усева“: Ако у селу има црква, народ се сакупља код ње, у<br />
супротном „под неко здраво дрво у чијој се кори уреже крст, а то се дрво зове<br />
запис.“ 553 После службе под дрветом или у цркви носе се крстови, барјаци и<br />
иконе по целом селу, а затим се под записом обавља гозба и весеље уз песму и<br />
игру. У североисточној Србији, заветина се често практикује на Спасовдан, који<br />
се иначе празнује због грома и града, и око Духова што је условљено веровањем<br />
да мртви утичу на атмосферске појаве. 554<br />
Некада се заветина састојала од службе у цркви или под главним записом<br />
са троструким обилажењем храма или стабла, ритуалног опхода крстоноша, када<br />
поворка иде кроз поља, од записа до записа, ритуалног клања жртве и сакралног<br />
обеда под записом. 555 После Другог светског рата, кретање литије у селима Србије<br />
је било забрањено, а улогу записа, који је раније био храст или дрво његове врсте,<br />
као што су цер или брест негде у пољу, преузело је дрво које се затекло у порти,<br />
без обзира на врсту, чиме се народ још више окупљао у цркви, а свечаност<br />
548 Слободан Зечевић, “Заветина у североисточној Србији“, Гласник Етнографског музеја у<br />
Београду 36(1973), 43.<br />
549 исто.<br />
550 Даница Ђокић, „Запис као култно дрво у Старом Костолцу“, Viminacivm 1(1986): 153.<br />
551 исто, 154.<br />
552 Слободан Зечевић, “Заветина у североисточној Србији“, Гласник Етнографског музеја у<br />
Београду 36(1973), 44.<br />
553 исто.<br />
554 исто, 48-49<br />
555 исто, 45<br />
175
Change language