Viminacium

степен оштећења грађевинских остатака под земљом, за сваки наредни
десетогодишњи период, 1,2%. 262
Значај индустријалаца за очување остатака Виминацијума. И поред
неоспорног уништавања археолошких локалитета током рада подземног рудника,
тадашњи богати индустријалци су се, као љубитељи старина и колекционари,на
неки начин трудили да сачувају вредне артефакте прошлости. Археологија се у
Србији тек развијала, а прва археолошка истраживања Виминацијума су се
„поклопила“ са почецима индустријализације Србије. 263 У таквим условима се
није могло очекивати да се пре рударских радова истраже сви простори, нити да
археолошки надзор буде стално присутан приликом радова. Локалитети нису
били заштићени и много је зависило од воље појединаца.
Као вест је 1886. године у Старинару објављено да су приликом земљаних
радова недалеко од мајдана за угаљ у Костолцу пронађени зидови и зидани
стубови од цркве око које су радници пронашли много костију, што је у село
поново довело Михаила Валтровића. Радници су пронашли и део камене плоче са
извајаним младим Христовим ликом без браде, који десном руком „благосиља по
западњачки“, а око кога је нимб са крстом. Ђорђе Вајферт је плочу предао
Народном музеју. 264 Током земљаних радова везаних за подземни рудник радници
су пронашли и римски и византијски новац и друге металне налазе, а Игњат
Вајферт је налазе предао музеју. „Штета је“, Валтровић је записао, „што
откопавању није присуствовало стручно лице, јер, као што изгледа, на овом месту
је било гробова из разних векова.“ 265 Михаило Валтровић је у Старинару 1886.
године објавио и натпис са каменог саркофага који је снимио приликом својих
ископавања, а који је онда Вајферт откупио од власника њиве. 266 Ђорђе Вајферт је
преко свог заступника у руднику, како Милоје Васић пише, помагао„око лакшег
савлађивања многих других непредвиђених тешкоћа“ током ископавања
262 Dejan Vučković, Branislav Sretković, Dejan Miloševski, „Kvantifikacija degradirajućeg uticaja
termoelektrane Drmno na arheološki lokalitet Viminacium“, Arheologija i prirodne nauke 4/2008(2009):
51, 90.
263 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 14.
264 Mихаило Валтровић, „Остаци старе цркве у Костоцу“, Старинар 3/2(1886):71. Валтровић не
даје податке о датовању грађевине, нити некрополе, али пише да је преостали део натписа читљив
као скраћено име Христос, али написан јерменским словима.
265 Mихаило Валтровић, „Старине из Костоца“, Старинар 3/3(1886): 116.
266 Mихаило Валтровић, „Римски натписи из Костоца“, Старинар 3/1 (1886):26.
272