Viminacium

индустријализације и експлоатације угља. Наиме, иако је прва експлоатација угља
у Србији у XIX веку започела управо у Сењском руднику 1853. године, а први
транспорт угља одавде кренуо већ 1854. године према крагујевачкој
Тополивници, 704 лоша саобраћајна доступност Сењског рудника, у односу на
костолачке јаме које су биле уз сам Дунав, никада није дозволила Сењу да се
развије у већи индустријски центар. Он је почео да напредује тек са изградњом
пруге Сењски рудник – Ћуприја 1892. године. Због доброг саобраћајног
положаја Костолца на једној од најпрометнијих међународних река и близине
великим градским центрима, односно Пожаревцу и Београду, али и улоге
Виминацијума као врло важног туристичког ресурса у региону, обнова старог
костолачког рудника, који иако је данас затворен, и нема карактеристичне
јединствене елементе материјалног наслеђа какве има Сењски рудник, вероватно
не би доживела ову судбину. Оно што треба учинити до тог периода је
забележити приче рудара старог рудника од којих су неки још увек живи и
њихових потомака, док још није касно, као вредно нематеријално наслеђе
Костолца.
Након Другог светског рата, музеји у Европи су посматрани као нешто што
нуди додатне вредности друштву, различите од оне новчане, па се њихово јавно
финансирање подразумевало, међутим, ако ово посматрамо са стране регионалног
и локалног развоја простора у коме се музеји и историјска места налазе, ова
вредност је мање важна. 705 Пројекат из Лапоније се срео са овим проблемом, као и
сви пројекти који користе „опште добро“ као основу, а који се манифестује кроз
питање како новац од профитабилних послова пренети на оне од којих се то не
очекује, али су неопходни да би они први функционисали. 706
У очување индустријског наслећа са територије Костолца, мора спадати и
заштита грађевина насталих током Другог светског рата и након њега, а које се
налази у градском насељу Костолац. Обрађивач Плана генералне регулације
Костолца, односно тим Архитектонског факултета у Београду, предложиo je
704 Јaša Grgašević, Rudarstvo u Srbiji - sa slikama rudnika i jednim dodatkom (Beograd: Jugoslovenski
Lloyd, 1923), 13.
705 T. Molin, „Relations Between Heritage and Entrepreneurs“, u Cultural Heritage and Tourism:
Potential, Impact, Partneship and Governance, ur. M. Lehtimäki (Vilnius: Department of Cultural
Heritage, 2008) 91-92.
706 isto, 92.
466