Viminacium

Виминацијума, 267 која је и посећивао, о чему сведоче и фотографије са почетка
прошлог века. 268 Валтровић је и 1890. године објавио у Старинару један натпис из
„Костоца“, који су као део гробнице пронашли сељани из Дрмна „приликом
самовољног раскопавања римских зидова и гробница на костолачким њивама – да
би из њих дигли опеке и камење“, а који је завршио у „мајдану г. Вајферта“ и
чекао пренос у Народни музеј у Београду.“ 269
Феликс Каниц је записао да су „ревносни пријатељи старина“, Јосип Јекл,
рударски инжењер који био партнер трговца Геше Црногорчевића у власништву
над подземним рудником угља „Кленовник“, и Ђорђе Вајферт, прикупили
античке налазе, који се налазе у Пожаревцу и Вајферовим збиркама у Панчеву и
Београду, а да су налазе купљене од сељака сместили у управну зграду
Вајфертовог рудника где чекају премештање у Београд. У управној згради Каниц
је видео фрагменте саркофага, заветни камен, фрагменте скулптура, капител
пречника 2,5 m, стубове, архитраве, делове мозаика и др. 270 Код Јосипа Јекла је
пред кућом затекао „огроман стуб од порфира, исклесан од једног комада“, а у
збирци римски и византијски новац, златне наруквице и фибуле, коштане игле,
римске црепове с натписом, оловне цеви и још много тога, што, како је написао,
потиче из Маргума и Виминацијума. 271
И бродарски капетан Драгутин Тодић је био „страсни колекционар
виминацијумских старина“, па је поред виле „Лепосава“, са Вајфертом формирао
лапидаријум камених споменика, са жељом да се овде оснује Музеј. 272 У
Старинару је 1934. године анализиран надгробни споменик са Виминацијума,
односно „једна доста фрагментирана надгробна стела“ која се налази „у
лапидарију госп. Ђ. Вајферта“, а у раду се помиње и саркофаг из Виминацијума
који се налази у истом лапидаријуму. 273 „У Пожаревачкој гимназији, Народном
музеју и код г. Вајферта налазе се углавном нађени предмети. Нумизматичка
267 Милоје Васић, „Извештај Српској Краљ. Академији Наука о ископавању у Костоцу у год. 1902,
Годишњак Српске Краљевске Академије XVI (1902)/1903 (1903):205.
268 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 16 .
269 Mихаило Валтровић, “Римски натписи,“ Старинар VII/1(1890):56.
270 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 184-185.
271 исто, 85.
272 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 14.
273
Балдуин Сариа, „Један надгробни споменик из Виминација“, Старинар VIII-IX/1933-
1934(1934):73-75.
273