Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
1907). 185 Фрања Шистек је као рударски инжењер дошао из Плзења у рудник<br />
Ђорђа Вајферта у Србију, да га „отвори, раствори и припреми“ за експлоатацију,<br />
па је костолачки угљени мајдан постао његово дело. 186 За четири године је<br />
потпуно организовао производњу, али је крајем деведесетих година напустио<br />
Костолац и придружио се Вајферту у истраживању Дели Јована. 187 Вајферт је тако<br />
сав новац који је зарадио преко костолачких рудника користио за даља<br />
истраживања, па је тако истражио и борски рудник у коме су први рудари били<br />
управо Чеси из костолачких рудника. 188<br />
Костолачки угаљ се од 1883. године продавао и официрским и<br />
чиновничким кућама у Београду. 189 До 1889. године рудник у Костолцу је био<br />
једини у Србији са сталном производњом и једини извозник угља ван<br />
Србије. 190 Његово учешће у укупној произвoдњи је почетком XX века у Србији<br />
било и 94%, па су тада српска индустрија и саобраћај скоро у целини радили на<br />
бази костолачког угља. 191 Највећа термоелектрана у Србији, београдска „Снага и<br />
светлост“, изграђена у периоду од 1930. до 1932. године, 192 пројектована је тако да<br />
као погонско гориво користи костолачки угаљ. 193<br />
У периоду од 1870. до 1933. године у селу Костолац су настале грађевине<br />
за смештај и рад управника, особља рудника, радника и рудара, упоредо са<br />
индустријским насељем поред Дунавца и око рудника, па су саграђене електрична<br />
централа, циглана, „Ђурин млин“и фабрика стакла. 194 (сл. 7– сл. 8а) Костолац је<br />
185 Владимир Анђелковић, 140 година рудника Костолац 1870-2010 (Костолац: ПД ТЕ-КО<br />
Костолац, 2010), 33.<br />
186 Василије Симић, „Две трећине века“. У Здружено електропривредно предузеће Србије –<br />
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор<br />
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 78.<br />
187 Владимир Анђелковић, 140 година рудника Костолац 1870-2010 (Костолац: ПД ТЕ-КО<br />
Костолац, 2010), 33.<br />
188 Мајовски Вучетић, Из историје српских угљенокопа: Јаме костолачког мајдана (Београд: ЈП<br />
Електропривреда Србије, 2010), 14.<br />
189 исто, 15.<br />
190 Божидар Пејић, Душан Јаношевић, „Беочуг столећа“, у Здружено електропривредно предузеће<br />
Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић (Костолац:<br />
Одбор за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 64.<br />
191 исто, 64.<br />
192 Неда Кнежевић, „Ревитализација термоелектране „Снага и светлост“ у Београду“, Наслеђе VIII<br />
(2007): 211<br />
193 Божидар Пејић, Душан Јаношевић, „Беочуг столећа“, у Здружено електропривредно предузеће<br />
Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић (Костолац:<br />
Одбор за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 64.<br />
194 Драгана Спасић- Ђурић, „Прилог проучавању историје рударства у Костолцу“, Мајдан 2/2012<br />
(2012): 6.<br />
45
Change language