Viminacium

У средњем веку се од Београда или Ковина стизало Дунавом до града
Браничева, а затим се настављало на југ, према Равном, али се од Београда могло
ићи и копном, преко Гроцке и Годоминског поља, онда чамцем преко Мораве, па
затим копном даље до Браничева. Међутим, у првој половини XV века је траса
Цариградског друма измењена, па је од тада пут између Београда и Ниша ишао
левом обалом Велике Мораве, која је прелажена преко Равног, транзит је
заобилазио Браничево, део пута кроз Браничево је коришћен за локални саобраћај,
а од Браничева до Равног се могло ићи долином Велике Мораве, или долином
Млаве. Још један важан пут је ишао од града Браничева, а преко Великог
Градишта, за Голубац, и затим на исток ка Видину. Област Браничева и Дунав су
током читавог XV века непрестано била поприште ратних сукоба између Угарске
и Османског царства, а мирнији живот уследио је тек након склапања мира
између две државе, 1503. године, када почиње живља економска, најпре трговачка
делатност дуж граничне линије уз Дунав. Ова река, поред Цариградског друма,
постаје најважнији путни правац Балканског полуострва у средњем веку. Главни
прелази преко Дунава су били Београд, Смедерево и Голубац, а погодна места за
прелаз су била и она код тврђава Храм и Кулич. 550
Дунав је у XVIII веку фасцинирао грофа Марсиљија, који га је видео као
моћну природу у сталном покрету и огромну снагу која утиче на своје окружење,
мењајући себе и средину кроз коју тече, утичући на живот људи на његовим
обалама, а коју у исто време ти исти људи мењају. Гроф Марсиљи је границе
описао као frontiera, confine, termine, linea di demarcazione, limiti naturali, а
директно је утицао на стварање државних граница након Карловачког мира,
потписаног 1699. године у Сремским Карловцима, а између Аустрије и њених
савезника са једне стране, и Турске, са друге, уз посредовање Енглеске и
Холандије, њиховим одређивањем и размеравањем на терену и уцртавањем на
карте. То је била веома уска и јасна, природно дефинисана подела између два
550 Видети у: Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска
студија (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007, 124. Река Морава је била до Ниша пловна,
па је и она била значајна саобраћајница. Прелази преко Мораве су били код данашње Ћуприје,
села Глоговца у Ресави, и у околини данашњег села Лучица код Пожаревца. Велике реке су се
прелазиле скелама, „бродовима“, а мање преко газова. У Раваничкој повељи су забележена два
газа преко реке Могиле, отоке Млаве, „стари“ и „жрновнички“. Село Бродар, данашњи Брадарац,
добио је име по прелазу преко Млаве. Појам „брод“ се јавља и у другим деловима Браничева
(исто, 242-243).
417