Viminacium

парохији, а 1735. године је премештено у Пожаревачку парохију. 358 У манастиру
Рукумија је исте године одржан црквено-народни сабор са представницима из
српских крајева јужно од Саве и Дунава, на коме је одлучено ко ће бити
представник Србије на српском црквено-народном сабору у Сремским
Карловцима исте године. Судећи према самом догађају и броју села, цркава и
манастира из којих се овде био окупио народ са монасима и свештеницима, то је
био велики скуп, на којем се одлучивало о стварима веома важним за живот
српске цркве и народа у тадашњој аустријској држави. 359
Након Првог српског устанка, 1813. године, Турци су манастир запалили, а
обновљен је 1825. године као једнобродна грађевина правоугаоне основе без
кубета, са полукружном олтарском апсидом на источној страни и унутрашњошћу
засведеном полуобличастим сводом. 360 Како пише Ђурђе Бошковић, у трећем
травеју се виде „ембриони“ бочних апсида. Он живопис опредељује најраније у
XVIII век, као и цркву. 361 Јоаким Вујић је 1826. године, након посете манастиру,
записао да је кнез Милош обновио манастир који је био порушен до темеља.
Млађан Цуњак, пак, 1996. године пише да кнез Милош није саградио целу цркву,
већ да је само дозидао, и за то налази потврду у римској сполији уграђеној у
јужни зид цркве, на самом његовом врху, казујући да је овај зид као остатак цркве
већ постојао, а да је сполија онда уграђена на очувану висину зида. 362 Међутим,
поставља се питање како су ранији истраживачи занемарили постојање тог
зида. 363 Од тада манастир постаје мирска црква, која је 1852. године, изнова
живописана. 364 Милан Ђ. Милићевић је забележио 1876. године да је црква
затворена због пуцања зидова, а претпоставља се, с обзиром да су у исто време и
на сличан начин оштећене и цркве у манастирима Нимник и Тумане, да је узрок
358 Гордан Бојковић, Небојша Ђокић, Средњовековне цркве и манастири у Браничеву по српским и
аустријским пописима из XVIII века (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2016), 43-45
359 Предраг Мирковић, Србски манастир Рукумија (Манастир Рукумија, 2012), 28-29.
360
Владислав Касалица, „Црквени споменици из XIX века на подручју Подунавског и
Браничевског округа“. У Споменици Смедеревља и Браничева 1, уредник Новак Јоцовић
(Смедерево: Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997). 47-49.
361
Бошковић, Ђурђе. „Споменици прошлости и њихово обезбеђивање – рад на њиховом
осигуравању у нашој земљи“. Српски књижевни гласник XXXVIII/7(1933): 533-544.
362 Предраг Мирковић, Србски манастир Рукумија (Манастир Рукумија, 2012), 28-29.
вић 2012, 33-35.
363 исто, 35.
364 Гордан Бојковић, Небојша Ђокић, Средњовековне цркве и манастири у Браничеву по српским и
аустријским пописима из XVIII века (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2016), 103.
138