Viminacium

Пожаревца и оближњих села, још од 1986. године, па се на овај начин остварују
значајне уштеде у потрошњи горива, електричне енергије и рудног богатства, а
смањује се и број извора емисије аерозагађења, укидањем индивидуалних
котларница. 311
У анкети названој „За фер расељење“ спроведене од стране Центра за
екологију и одрживи развој (CEKOR) 2016. године учествовало је 65,9% од
укупног броја евидентираних домаћинстава села Дрмно. 312 Због угроженог
здравља, нестајања обрадивих површина и оштећења имовине, а услед рада
индустрије, чак 98,1% aнкетираних наводи да насеље треба преселити. Преко
половине је рекло да се до сада нису одселили, јер нису имали финансијске
могућности и да им се све што имају налази у селу. Сматрају да је пресељење
насеља обавеза ЕПС-а (и државе) и очекују да се уради прецизан, систематичан и
објективан попис њихове имовине. 313 Прекo четвртине анкетираних одговорило је
да пресељење треба да буде организовано, али је чак 57,4% анкетираних
одговорило да нису размишљали о томе где би се преселили, 27,8% се определило
311
Стратегија одрживог развоја Града Пожаревца 2017-2022. године (Пожаревац: Град
Пожаревац, 2017), 64-65.
312 Ksenija Petovar, Vesna Jokić, Za fer raseljenje. Anketa domaćinstava u selu Drmno (Beograd:
CEKOR, 2016), 3. Прва тема истраживања је била везана за здравствено стање грађана.Чак 80%
анкетираних домаћинстава има једног или више чланова са хроничним и/или честим обољењима
(болести срца, висок притисак, обољења дисајних органа). Сви анкетирани (с изузетком једног) су
сагласни да активности термоелектране и површинског копа имају негативан утицај на њихово
здравље. Друга тема ове анкете је био утицај активности „ТЕ-КО Костолац“ на стање имовине у
насељу. Обилазак села Дрмно је сугерисао да се ради о добро комунално опремљеном и
просперитетном насељу, са великим стамбеним грађевинама у добром стању. Скоро све стамбене
грађевине су прикључене на даљински систем грејања са симболичним ценама грејања, у насељу
постоји амбуланта, кабловска телевизија, као и новоизграђена православна црква. Међутим,
готово сви анкетирани (са изузетком двоје) су рекли да трпе различите негативне утицаје које на
имовину чине поменуте активности. Након уласка у куће дошло се до сазнања о испуцалим
зидовима, што се споља углавном не види, јер су након поплава у мају 2014. године становници
добили обештећење којим су обновили фасаде. Чак 78,7% испитаника су рекли да им пуцају
стамбене, помоћне грађевине, као и тротоари и дворишта услед слегања земљишта, и све повезују
са развојем површинског копа. Имовина тако губи тржишну и употребну вредност, а стамбене
грађевине су великих површина (у просеку око 190 m²). Поред овога, наводе се други утицаји, као
што су бука, вибрације, прашина и др. (видети у: isto, 4, 5, 7, 29, 44, 46).
313 isto 5, 49, 63. Мештани тврде и да су им ускраћене основне информације о плановима изградње
нових објеката у оквиру рударско-енергетског комплекса (као што је изградња високог димњака
2015. године, али и отварање копа 1987. године). Указују на бесмисао бављења пољопривредом,
јер су загађени земљиште, вода и ваздух, а самим тим и производи. Неколико саговорника је рекло
да им је експроприсано земљиште, али не и објекти на њима, и да нису знали да и на то имају
право у случају да експроприација земљишта угрожава егзистенцију домаћинства. Испитивачи
закључују да су мештани прихватили парцијалне експропријације, јер им је заузврат давано (или
само обећавано) једно или више радних места за чланове домаћинства (isto, 8).
64