Viminacium

преименован 1960. године у Републички завод за заштиту споменика културе -
Београд. 13 Општи закон о заштити споменика културе је донет 1959. године. 14
Овим законом је одређено да се спомеником културе сматрају „непокретни и
покретни предмети, као и групе предмета који су због своје археолошке,
историјске, социолошке, етнографске, уметничке, урбанистичке и друге научне
или културне вредности од значаја за друштвену заједницу“. 15 Затим је започела
организација мреже установа заштите на територији Србије. 16 Републички завод
за заштиту споменика културе - Београд од тада „евидентира, истражује, штити и
презентује наслеђе од најстаријих праисторијских и античких споменика,
средњовековне сакралне и фотификационе архитектуре, народног градитељства,
до споменика новије историје и савременог стваралаштва“. 17 Управо је ова
установа надлежна и за заштиту археолошког налазишта Виминацијум.
Страст научника и аматера за истраживањем и прикупљањем археолошке
грађе и стварањем збирки, почетком XIX века је довела до настанка археологије
као науке, а археолошка истраживања и заштита споменика су били јединствен
процес. 18 Однос према овоме се променио шездесетих година XX века, када је у
свету дошло до схватања да историјска места убрзано нестају, а да само један део
њих може бити истражен и документован, па је пронађено решење у контакту са
„спољним светом“ ван света археологије, као и утицају науке на политичке и
социо-економске процесе. 19 У исто време је дошло до прихватања чињенице да су
културни и природни ресурси у опасности, појавили су се покрети за заштиту
природе, настаје концепт управљања археолошког наслеђа као ресурсом, који не
подразумева само локалитет, већ и његов просторни, политички и друштвени
контекст, као и мишљење да су заштитна ископавања резултат неупешног
укључивања археологије у процесе одлучивања и просторног планирања. 20 Ово је
13
РЗЗСК Београд, „Историја заштите у Србији“,
http://www.heritage.gov.rs/cirilica/istorija_zastite_u_Srbiji.php
14 Општи закон о заштити споменика културе, Службени лист ФНРЈ, бр. 17/59
15 Владимир Бргуљан, Споменичко право (Београд: Републички завод за заштиту споменика
културе, 2000), 54.
16
РЗЗСК Београд, „Историја заштите у Србији“,
http://www.heritage.gov.rs/cirilica/istorija_zastite_u_Srbiji.php
17 исто.
18 Marko Rukavina, Mladen Obad Ščitaroci,“Upravljanje arheološkim nasljeðem. Proces povezan s
urbanističkim i prostornim planiranjem“, Prostor 23/2015 (2015):110.
19 isto.
20 isto, 110-111.
69