Viminacium

пишу Снежана Голубовић и Миомир Кораћ, различити поступци примењени у
погребном ритуалу зависе од многих фактора, као што су имућно стање
покојника, његов класни или социјални статус, занимање, културна припадност,
религијска веровања или филозофска убеђења, мода или постојећа законска
регулатива. 572 Неки поступци су можда доспели из источних или западних
римских провинција, док се други јављају као мешавина нових идеја и већ
затечене домородачке праксе, па зато „претпостављати везу одређених видова
погребне праксе са одређеним етничким или културним групама значи
занемарити променљивост и прилагодљивост људског друштва.“ 573 Многе друге
студије су такође демонстрирале да је сахрањивање много више трансформација
него директан одраз идентитета, и тиме довели у питање често тумачење
етницитета и статуса покојника из само процеса сахрањивања. 574
Споменици и натписи римских гробница поред путева уз које су некрополе
формиране приказивали су етничке и грађанске идентитете, професионална
достигнућа и каријере, као и породичне везе, па су места са гробовима
представљала приказ свих слојева становништва једног града из више периода. 575
У области Рајне и Дунава обичај подизања гробних обележја се запажа тек са
доласком римске војске, јер прероманска популација Европе није била упозната
са традицијом комеморације индивидуалаца - у малим заједницама где су сви
знали једни друге и где није било придошлица, није било потребе да се идентитет
показује. 576 Међутим, иако развијена на простору где је свако за сваког везан
„билатералном везом потпуног познавања“, односно познаје сваког, ко зна да на
исти начин и њега познају, и где укупност веза чини једну групу или
„колективитет међусобног познавања,“ 577 ова врста показивања у савременом
периоду, као последица стицања великог капитала након вишегодишњег рада у
иностранству, и тако и промене економског статуса, довела је до истицања истог
572 Miomir Korać, Snežana Golubović, Viminacium. Više grobalja, tom 2 (Belgrade: Archaeological
Institute Belgrade, 2009), 525.
573 isto.
574 J. Pearce. „Burial, Society and Context in the Provincial Roman World“, u Burial, Society and Context
in the Roman World , ur.i Pearce, J., Millett, M., Struck, M. 1-12 (Oxford: Oxbow Books, 2000), 8
575 Maureen Caroll, Spirits of the Dead: Roman Funerary Commemoration in Western Europe (New
York: Oxford University Press, 2006, 3.
576 isto, 15-19.
577 Ljubica Milosavljević, Baština i kriminal: Seljak kao nadri-arheolog (Beograd: Univerzitet u
Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2010, 13.
422