Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Валтровић и Милан Ђ. Милићевић (1831-1908), али који, међутим, није усвојила<br />
државна власт. 7<br />
Након Првог светског рата, током 1923. године, започео је рад Комисије<br />
за одржавање и рестаурацију црквених и манастирских грађевина, која је<br />
контролисала радове на обнови више српских манастира, али је 1930. године она<br />
укинута. 8 На Конгресу југословенских археолога и историчара уметности,<br />
одржаном y Београду 1924. године, разматран je и усвојен Пројект закона ο<br />
музејима и чувању старина, а од 1930. године до Другог светског рата у Београду<br />
је деловало Друштво пријатеља старина (чији су задаци били „морална подршка и<br />
стручна помоћ“ властима y заштити културно-уметничке баштине, „побуђивање<br />
опште свести, народне, ο великој вредности баштине и потреби и дужности да<br />
иста буде адекватно заштићена“, као и откривање, евидентирање и заштита<br />
споменика културе), које је 1935. године, резигнирано након рушења Жрнова на<br />
Авали, прекинуло рад. 9<br />
После Другог светског рата, у 1945. години, донета је Одлука о заштити<br />
и чувању културних споменика и старина, али и Закон о заштити споменика<br />
културе и природњачких реткости Демократске Федеративне Југославије, као<br />
први општи правни акти из области заштите споменика културе у новој,<br />
социјалистичкој Југославији. 10 Тада је и основан Врховни институт за заштиту и<br />
научно проучавање споменика културе и природњачких реткости, међутим,<br />
следеће године је Општим законом о заштити споменика културе и природних<br />
реткости 11 измењен претходни Закон, а Институт је укинут, обавезујући<br />
републике да оснивају своје заводе. 12 У 1947. години основан је Завод за заштиту<br />
и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије, који је<br />
7 Угљеша Рајчевић, Два века заштите уметничке баштине у Србији, Саопштења XXIX (1997): 245<br />
8 исто.<br />
9 исто, 245-246. Чланови Друштва нису смели да самоиницијативно предузимају никакве радове<br />
на ископавању или конзервацији, већ су за то били надлежни Археолошки институт и Државна<br />
комисија (исто, 246).<br />
10 Владимир Бргуљан, Споменичко право (Београд: Републички завод за заштиту споменика<br />
културе, 2000), 45.<br />
11 Општи закон о заштити споменика културе и природних реткости, Службени лист ФНРЈ, бр.<br />
81/46<br />
12 Миодраг Максимовић, „Заштита споменика културе у условима новог Општег закона о заштити<br />
споменика културе“, у Зборник заштите споменика културе, књига XI (Београд: Савезни институт<br />
за заштиту споменика културе, 1960), 27-28.<br />
68
Change language