Viminacium

и рударски инжењер Јосип Јекл из Пожаревца. 208 Рудник је одиграо велику улогу
у електрификацији пожаревачог краја, па је након отварања електричне централе
у Пожаревцу 1924. године, а у сврху снабдевања уличног осветљења, радњи и
домаћинстава електричном енергијом, у 1934. години изграђен далековод који је
спојио централу са рудником у Кленовнику, а који је онда направио жичару за
превоз угља на железничку станицу у Пожаревцу, и то на основу добијене струје
која је представљала готово једну трећину капацитета централе. 209 Пошто се
нашао на линији напредовања површинског копа „Костолац“, затворен је 1959.
године. 210 Рудник „Ћириковац“ је почео да ради много касније, 1929. године, а
повластицу за отварање је имало „ДД за електрична, прометна и индустријска
предузећа“ из Земуна. 211 Рудник је имао малу производњу, радови су често
обустављани због високог притиска и продора воде, а када се главни ходник
урушио 1943. године, после четрнаест година рада и са честим прекидима, рудник
је затворен. 212 Такође, крајем XIX века је постојао и рудник „Каменац“ код села
Пољана, а експлоатисао га је индустријалац, Чех Антон Бајлони (Antonín Bailoni,
1841-1900, син Игњата Бајлонија) за потребе парног млина у Малом Црнићу. 213
Рударска индустрија je била обележје овог простора, али је у читавом
пожаревачком крају од индустријских грана у XIX и XX веку најразвијенија
ипак била млинарска индустрија. 214 Почетком XIX века користиле су се
воденице на рекама, а у другој половини истог века њих замењују парни, а затим
и електрични млинови. 215 Развој млинова је био резултат богатства
пољопривредне производње и речних токова, а данас су се сачували млинови у
Пругову, Братинцу и Маљуревцу. 216 Модерних великих парних млинова је било и
у Малом Црнићу, Великом Градишту, Кисиљеву, а малих у Пожаревцу, Петровцу,
208 Мајовски Вучетић, Из историје српских угљенокопа: Јаме костолачког мајдана (Београд: ЈП
Електропривреда Србије, 2010), 22-23. Рудник је прво носио име „Александар“, а овде су такође
постојали рударски станови, управна зграда, станови директора, уптравника и надзорника (исто).
209 исто, 23.
210 исто, 29.
211 исто, 24.
212 исто.
213 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 173.
214 РЗЗЗСК Смедерево, Услови чувања, одржавања и коришћења споменичког наслеђа и утврђене
мере заштите у оквиру граница Просторног плана Града Пожаревца (Смедерево: РЗЗЗСК
Смедерево, 2012), 13.
215 исто.
216 исто.
48