Viminacium

и налазе се врло лепи и очувани споменици из доба Римљана... Нађено је много
ствари и то од најобичнијег посуђа, алата, оружја, украса и накита, као и новца из
тога доба.“ 94
3.2.2 Истраживања и заштита у периоду након Другог светског рата
Након Другог светског рата укупна сазнања о културном наслеђу подручја
Подунавског и Браничевског округа била су везана само за неколико
средњовековних утврђења (Смедерево, Кулич, Рам и Голубац), манастира и
цркава (стара црква на гробљу у Смедереву и Тршка црква, манастири Горњак,
Витовница и Копорин, црква брвнара – Покајница у Старом селу, цркве у
Селевцу, Смедеревској Паланци, Крњеву и Лозовику) и археолошких античких
локалитета (Монс Ауреус, Дубравица, Виминацијум, Ледерата, Пинкум и
Чезава). 95 Прве конзерваторске делатности на подручју су започеле 1946. године
на Смедеревској тврђави, а од 1947. године заштиту споменика културе на овом
подручју је вршио Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе. 96
Његовим Решењем, донетим 1949. године, на археолошком налазишту
Виминацијум били заштићени само потес „Градац“ и терен звани „Чаир“ са
образложењем да се на овим местима налазе темељи бившег муниципијума
Виминацијум, 97 а 1951. године се у прегледу споменика културе НР Србије
наводи да се у близини села Дрмно, на обали Млаве налази некропола
Виминацијума, коју су „много штетили копачи блага“, и да се на терену „сада
виде бедеми града и контуре војничког каструма“. 98 Милан Пиндић, археолог
Народног музеја у Пожаревцу, је 1960. године донео ретроспективу теренских
радова у Виминацијуму до тог периода, уз помен забележених новоткривених
94 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 42-43.
95 Новак Јоцовић, „Заштита непокретних културних добара Подунавског региона – Остварења и
тежње 1972 – 1997“. У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак Јоцовић (Смедерево:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 10.
96 исто, 9.
97 Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.428/49, 15.03.1949.
године.
98 Милорад Панић-Суреп, Споменици културе (Београд: Просвета издавачко предузеће Србије,
1951), 94.
83