Viminacium

Пример историјске грађевине у Србији која је била угрожена
инфраструктурним радовима, али није измештена, је ранохришћанска базилика
пронађена 2012. године приликом изградње дела аутопута од Ниша ка Софији у
селу Шпај, у општини Бела Паланка. 204 Иако се расправљало о измени трасе
аутопута, али и о измештању базилике, проблеми у вези надлежности институција
и приступа у конзервацији, довеле су до њеног затрпавања. Надлежни из
Републичког завода за заштиту споменика културе су изјавили да се овако
базилика „чува за будућа поколења“ и да би „у нека боља времена, могла да се
поново откопа“. 205
Експлоатација угља је данас један од најважнијих процеса у
функционисању енергетског система Србије. Сматрајући је државним интересом
од врховног значаја, а у духу Венецијанске повеље, чини се да је измештање
одабраних културних и природних добара са простора Виминацијума оправдано,
баш као што је то било потапање споменика у Ђердапу и измештање само неких
Синише Темеринског. Лепенски вир је на листи културних добара од изузетног значаја Србије од
1979. године као споменик културе. Иако представља једно од најважнијих праисторијских
локалитета у Европи, Лепенски Вир није никада био на Унесковој прелиминарној листи као
споменик. Уз друге праисторијске, античке и средњовековне локалитете као „религиозни и
уметнички центар у коме се могу пратити прва монументална дела уметности централне и источне
Европе, као и најстарији облици организованог друштвеног, економског и религиозног живота у
дунавском басену“, и „импресивна илустрација везе човека и природе,“ налази се од 2002. године
на прелиминарној листи као део природног добра, односно Националног парка Ђердап (UNESCO
Tentative List. “Djerdap National Park”. http://whc.unesco.org/en/tentativelists/1693/). Да лије према
надлежним институцијама Лепенски Вир измештањем изгубио аутентичност и место на Листи не
заслужује? Примери из света који су доспели на Листу и након измештања доказују супротно.
Такође, Лепенски Вир је измештен 1970. године, пре него што је и успостављена Унескова Листа
светске баштине. Иако је убрзо после тога занемарен, акција његовог измештања спада у плодан
период рада наших служби заштите, када су процеси измештања споменика у Ђердапу технички
потпуно пратили сличне подухвате у свету.
202 Манастир Добрићево, једна од најзначајнијих грађевина рашке архитектуре XVI века у
Херцеговини, премештен је услед изградње хидроенергетског система на Требишњици, на
локацију удаљену око 8 km од првобитне, уз процес демонтаже и поновног зидања сваког камена.
Ово је била прилика да се манастиру додају конструктивни елементи за статичко и сеизмичко
ојачање што је код постојећих објеката веома скупо, а код пресељавања се може врло једноставно
извести (М. Dimitrijević, Statičko konstruktivni problemi u zaštiti graditeljskog nasleđa. Beograd:
Arhitektonski fakutet, bez godine izdanja,153).
203 Теразијска чесма у Београду, подигнута 1860. године, 1911. године је пресељена у Топчидер, а
затим 1975. године поново враћена на Теразије, премештањем сваког појединачног каменог блока,
уз обележавање и поновно склапање на другој локацији (М. Dimitrijević, Statičko konstruktivni
problemi u zaštiti graditeljskog nasleđa. Beograd: Arhitektonski fakutet, bez godine izdanja,149-150).
204 О истраживању базилике видети у: Благојевић, Мирјана. „Локалитет Кладенчиште код села
Шпај“. У Археолошка истраживања на аутопуту Е80, уредница Продановић Ранковић, И. 158-
199. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 2017.
205
Večernje Novosti Online, „Zatrpana ranohrišćanska bazilika,
17.07.2015“,http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:557958-Zatrpanaranohriscanska-bazilika-kod-Crvene-Reke
324