Viminacium

од њих, услед изградње хидроенергетског система. Међутим, да ли уопште може
постојати оправданост у овим поступцима? 206
Теоријски и практични проблеми и питања везана за пресељење
археолошких остатака или целих грађевина са оригиналних локација део су
савремене теорије и праксе заштите наслеђа. У складу са Венецијанском повељом
Слободан Ненадовић је 1974. године, пишући о пресељавању историјских
грађевина са својих оригиналних локација, изрекао бригу за стручњаке који би
требало да штите културна добра, а који се „доста лака срца мире са тим“, бригу
за младе кадрове који пресељења споменика прихватају „занесени атрактивношћу
техничких решења“, а највише га је бринуло то што они који пресељење траже,
углавном „стварају такве услове да се непокретни споменици морају
пресељавати“, а одвајајући велика новчана средства за то, „умирују своју
професионално стручну савест“. Ненадовић је у складу са претходним поставио и
следеће питање: „До које се границе можемо лишавати наших културних добара у
циљу обезбеђивања што бољих животних услова?“ 207 Међутим, да ли је оно
против чега се боримо у очувању културних добара обезбеђивање бољих
животних услова или другачијих животних услова?
Слободан Ненадовић своје погледе заснива на Венецијанској повељи и
члану бр.7, у коме се премештање споменика може дозволити само када то
оправдавају разлози од великог националног и међународног интереса, а која је
„широко отворила врата“ свима онима који данас угрожавају споменике и
стварају услове да се „споменик спасава пресељавањем иако за то не постоје
никакви национални, ни међународни интереси.“ 208 Ненадовић пише да је уместо
овог члана требало написати нешто потпуно супротно, тј. да постоје споменици
чије су вредности од таквог националног и међународног значаја, „да се никакви
технички захвати не смеју ставити изнад њих“, а који их могу угрозити. 209
Међутим, он на овај начин не признаје постојање изузетно важних интереса, а
206 Emilija Nikolić, Jelena Anđelković Grašar, Dragana Rogić, “Viminacium: Research, Protection and
Recognition”. U Preserving transcultural heritage: your way or my way? urednik J.R. dos Santos, 573-
583 (Lisbon: ARTIS – Institute of Art History from School of Arts and Humanities of the University of
Lisbon and the ICOMOS Portugal, 2017), 577.
207 Слободан Ненадовић, „Пресељавање непокретних споменика архитектуре. Метод спасавања
или нужно зло?“, Зборник заштите споменика културе (1974):15.
208 исто, 17.
209 исто
325