Viminacium

недовршене куће. 715 Она би требало да има основу флексибилну за прилагођавање
променама у породици, променама власника или окружења, па се предлаже
поштовање локалне средине, веза са природом, употреба уједначених модуларних
склопова и избегавање стилизације куће, затим коришћење обновљивих извора
енергије и традиционалних материјала са пажљивим увођењем оних нових, а
функција би требало да буде прилагођена начину живота и навикама људи. 716
Етнолог Божидар Крстановић се залаже за коришћење вредности и
богатства облика традиционалне архитектуре у пројектовању грађевина у сеоским
срединама, чиме би „декларативно заузимање заштите да укаже на значај очувања
континуитета народног градитељског наслеђа (...) постала реалност.“ 717 Драгиша
Милосављевић, историчар уметности, пише да ови облици не смеју бити
„искључиво музејски експонати“ нити „раритети историјског изучавања“, а
њихово укључивање у савремено пројектовање не треба да буде „пуко
репродуковање“, већ „транспоновање“, и то не у виду „апстраховања универзалне
градитељске форме“, већ „препознатљивости градитељског бића и поднебља“, без
„преписивања“ или „исцртавања модела из страних окружења и туђих култура“. 718
Поред обнове појединачних грађевина традиционалне архитектуре,
требало би предвидети и ревитализацију сеоских центара села на предметном
пределу. Такође, да би се у селима уопште извршило савремено планирање,
морају се уважити просторне вредности настале у средишту процеса стварања
ових насеља, односно сеоским центрима. Особености изабраног места које је већ
сеоски центар, његов природни положај и оно што су становници унели у њега је
путоказ за развој садржаја и облика центра да би се сачувале традиционалне и
историјске вредности. 719
Већ је напред писано о развоју више сеоских центара села Костолац.
Иако је старији од оног који се формирао на простору спајања рударске колоније
715 исто: 32-34.
716 исто: 37.
717 Božidar Krstanović, „Savremeni pristup zaštiti narodnog graditeljstva”, u Principi i praksa održivosti
u razvoju naselja u Srbiji 2, ur.i R. Bogdanović, B. Stojkov, 224-228 (Beograd: Udruženje urbanista
Srbije, 2000), 227.
718 Milosavljević, Dragiša. „Stara kuća, njeno nestajanje i moderne graditeljske ambicije”, u Principi i
praksa održivosti u razvoju naselja u Srbiji 2, urednici R. Bogdanović, B. Stojkov, B. (Beograd:
Udruženje urbanista Srbije, 2000), 235.
719 Надежда Пешић-Максимовић, Споменичке вредности сеоских центара у Србији (Београд:
Републички завод за заштиту споменика културе, 1984), 134.
470