Viminacium

Виминацијума на којима је примењена интегрисана заштита и презентација путем
реконструкције и ревитализације су управо амфитеатар, али и оближњи бедеми
града са кулама и капијом.
Амфитеатар у Виминацијуму је једини римски амфитеатар који се
тренутно истражује у Србији, а преживео је векове уништења, разношења
грађевинског материјала и наноса земље. 426 Иако је у периоду од неколико
претходних година амфитатар прошао кроз низ санација мањег обима и ојачања
камених зидова која су пратила археолошка истраживања, тек током 2013. године
су на њему изведени обимни конзерваторски радови, а делимична рестаурација и
реконструкција исте године су омогућили ревитализацију грађевине, те данас
једна четвртина простора гледалишта поново може примити гледаоце. 427 У 2017.
години на исти начин су изведене интервенције на делу бедема града и капији.
(сл. 81)
У техничким процесима зашите историјских грађевина, проблеми са
њиховом конструкцијом се јављају у два основна вида и то углавном
истовремено. Један вид је из области статике и јавља се код грађевина чији је
конструктивни склоп озбиљно поремећен, када се изводи конструкција од нових
материјала која растерећује оригиналне конструктивне елементе, док се други вид
проблема дешава када је склоп поремећен, а конструкција утиче на тип основе,
функцију и распоред простораи представља једно од архитектонско-грађевинских
својстава/вредности грађевине/споменика културе. 428 Решење првог проблема
углавном не утиче на избор обима конзерваторских радова нити мења њихов
карактер. Оно се јавља као техничка мера којом се обезбеђује сигурност и
трајност споменика, наравно, увек водећи рачуна да задовољи минималне услове
заштите, како се не би угрозила споменичка својства грађевине. Међутим, решење
другог проблема је много комплексније, јер је конструктивни склоп уједно и
426 Emilija Nikolić, Mirjana Roter-Blagojević, “A New Dialogue Between Past and Future – the
Archaeological Site Viminacium within the New National and International Frameworks”, u 19th
International Conference and General Assembly of the Experts Fondazione Romualdo Del Bianco – Life
Beyond Tourism: HERITAGE for PLANET EARTHR 2017: Smart Travel, Smart Architecture, Heritage
and its Enjoyment for Dialogue –Proceedings, urednica Corina Del Bianco (Florence: Masso delle Fate
Edizioni 2017), 200
427 Аутори пројекта су архитекта Емилија Николић и грађевински инжењер Крстан Лакетић, док је
пројекте консолидације античких остатка урадио грађевински инжењер Зоран Цекић.
428 С. Ђорђевић, „Утицај конструктивног склопа на приступ обнови градитељског наслеђа“,
Гласник Друштва конзерватора Србије 2(1978):15-16.
383