Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
веку. 85 Узроци напуштања насеља током историје су могли бити различити и нису<br />
мезре, могу навести на претпоставку да су насеља неубележена у ове дефтере<br />
престала да постоје много пре него што су ти пописи извршени, а њихова<br />
подручја прикључена атарима суседних села, док су мезре настале у време<br />
коначног османског освајања Србије 1458/9. године, или нешто пре тога. 84<br />
Међутим, питања времена напуштања средњовековних села, трајања појединих<br />
селишта, критеријума њиховог уписивања у дефтере, као и околности обнове<br />
ишчезлих насеља много су сложенија, о чему говори и пример властелинства<br />
манастира Раванице чија многа стара насеља којих нема у попису из 1467. године<br />
бивају убрзо обновљена и пописана већ 1476. године, док нека друга која уопште<br />
не постоје у дефтерима из друге половине XV века, поново постоје у XVII и XVIII<br />
увек били повезани са ратним разарањима. Глад и епидемије су у условима<br />
екстензивне пољопривреде и лоших хигијенских услова били скоро стални<br />
пратиоци средњовековних људи, а локалне прилике (поплаве, пожари, недовољно<br />
плодно земљиште, оскудица пијаће воде) или друштвене околности (злоупотребе<br />
феудалних господара) такође су могли утицати на пресељавање становништава,<br />
нестанак једних и настајање других села. 86 Ипак, у бурним раздобљима, као што<br />
је време између 1389–1459. године, главни разлог депопулације и миграција био је<br />
свакако ратно пустошење. 87<br />
На територији села Костолац данас постоје два локалитета под<br />
именом „Селиште“. Један представља мочварно земљиште између Дунавца и<br />
Дунава где су археолошки потврђена насеља из праисторије, а данас служи као<br />
пепелиште термоелектране „Костолац А“. По легенди се на овом локалитету<br />
налазило неко старо село. Други локалитет су њиве на десној обали старог корита<br />
реке Млаве, у њеном великом кључу, о чему је претходно писано, а на коме су<br />
рекогносцирањем терена регистровани трагови насеља, док су ископавања<br />
спроведена 1990. и 1991. године открила постојање масивних бедема са<br />
потковичастим кулама. 88 Овај последњи Љубица Зотовић сматра местом насеља<br />
84 исто.<br />
85 исто.<br />
86 исто.<br />
87 исто.<br />
88 Даница Ђокић, Драган Јацановић, „Топографска грађа Стига“, Viminacivm 7 (1992): 73-74.<br />
232