Viminacium

структуру откривену досадашњим истраживањима, или да су пак биле део неког
већег комплекса. 226 (сл. 26)
Археолошка истраживања Виминацијума су потврдила постојање
неколико фаза римског насеља, 227 а што је управо видљиво на грађевини
купатила. Ископавања купатила су показала да су постојала три грађевинска
периода и да је грађевина сваког следећег периода грађена на рушевинама
претходне. 228 Виминацијумске терме су живеле од неког тренутка у другој
половини I века нове ере до краја IV века - структуре које припадају најстаријој
фази из периода од I до II века, су делимично истражене, северозападни део терми
највероватније је био у употреби само до краја III века када је живот терми био на
кратко прекинут, док су остали делови терми трајали и касније, односно
обновљани на различите начине и коришћени до краја IV века, када су терме
напуштене након пожара (што се можда може повезати са периодом око 380.
године и најездом Гота). 229 Последња истраживања виминацијумских терми нису
пружила доказе да је грађевина живела и након IV века, мада су након
истраживања 1974. године, изнете и овакве претпоставке. 230
Остаци највећег броја римских терми откривених у унутрашњости Горње
Мезије припадају III и IV веку. 231 Виминацијумске терме су тако за сада
најстарије терме истраживане на територији данашње Србије. 232 Остаци
зидног сликарства, мермерних плоча, прозорског стакла и мозаичких плочица
226 Emilija Nikolić, Bebina Milovanović, Angelina Raičković Savić. “Contribution to the Study of Roman
Architecture in Viminacium: Research of Thermae Masonry Techniques”. Archaeologia Bulgarica XXI,
2017/1(2017): 40.
227 Ljubica Zotović, “Viminacium“, Arheološki pregled 15 (1973): 47-50; Vladislav Kondić, Ljubica,
Zotović, „Viminacium – rezultati arheoloških istraživanja u 1974. godini“, Arheološki pregled 16(1974):
94-97
228 Emilija Nikolić, Bebina Milovanović, Angelina Raičković Savić. “Contribution to the Study of Roman
Architecture in Viminacium: Research of Thermae Masonry Techniques”. Archaeologia Bulgarica XXI,
2017/1(2017): 41.
229 isto, 40. Да се током живота терми десио поменути прекид крајем III века, који је можда
условљен догађајима важним за читав простор Виминацијума, упућују и резултати истраживања
оближњег амфитеатра, чија функција престаје управо током истог периода (isto, 54-55).
230 Vladislav Kondić, Ljubica, Zotović, „Viminacium – rezultati arheoloških istraživanja u 1974. godini“,
Arheološki pregled 16(1974): 94-97
231 Ивана Кузмановић, „Архитектура касноантичких и рановизантијских терми на територији
Југославије“, Свеске 19 (1988):15.
232 Мarko Janković. „A Social Role of Roman Baths in the Province of Moesia Superior“ U The
Archaeology of Water Supply , ur. M. Żuchowska (Oxford: Archaopress, 2012), 29; Гордана Јеремић,
Александра Гојгић, Римске терме у Чачку (Чачак: Народни музеј), 2012, 27.
111