Viminacium

сеоским насељима 62,3%, а грађани највиших образовних нивоа су изразито
концентрисани у градским насељима). 285
Крајем 2009. године у Граду Пожаревцу било је 69 незапослених лица на
1.000 становника, што је знатно ниже у односу на републички просек (100
незапослених лица на 1.000 становника). 286 Према Попису из 2011. године, у
општини Костолац у делатности пољопривреде, шумарства и рибарства рад
обавља само 3,1% становника, док је за секундарне делатности, односно
рударство и делатности које су директно или индиректно везане за
функционаисање рударско-енергетског сектора, везано чак 61,2% економски
активних становника. 287 Према анкети међу мештанима села Дрмно у 2015.
години, готово четири петине запослених лица ради у „TE-КO Костолац“, а
просечна зарада је знатно већа од просека у Републици, допуњена у 10% случајева
значајним средствима која долазе из иностранства (пензије, дознаке и др). 288 Рад у
енергетском сектору је узрок тога да је просечна нето зарада 2017. године у Граду
Пожаревцу била 111% просека Србије, што га је од шест насеља са статусом
града у Србији сврстало на треће место, после Београда и Новог Сада. 289 Градска
општина Костолац, са нето зарадама у износу од 152% у односу на републички
просек, заузела је треће место у Србији, после општина Сурчин и Нови Београд. 290
На подручју Града Пожаревца становништво је данас етнички разнолико,
али према последњем Попису из 2011. године преовлађују Срби са 88,7%, док је
припадника осталих националних припадности доста мање. 291 У општини
285 РЗЗС, Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011: Књига 3,
Школска спрема, писменост и компјутерска писменост (Београд: РЗЗС, 2013), 34-35, 78-79, 80-83.
286 ИАУС, Просторни план подручја Града Пожаревца, Књига 1.Стратешки документ (Београд:
ИАУС, 2012), 36. У формирању народног дохотка преовлађује секундарни сектор (индустрија,
рударство, грађевинарство и производно занатство) са 53,7%, затим терцијарни (саобраћај,
трговина, туризам, угоститељство, занатство, банкарство и комунална привреда, образовање,
наука, култура, информације, здравство и социјална заштита) са 30%, док примарни сектор
(пољопривреда, лов, риболов и шумарство) учествује са само 16,3% (исто, 38).
287 Према подацима из РЗЗС, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011: Књига 15,
Становништво, делатност (Београд: РЗЗС, 2014), 174-175.
288 Ksenija Petovar, Vesna Jokić, Za fer raseljenje. Anketa domaćinstava u selu Drmno (Beograd:
CEKOR, 2016), 3.
289 РЗЗС, Саопштење ЗП14, број 17 - год. LXVIII, 25.01.2018, Статистика запослености и зарада,
Зараде по запосленом у Републици Србији по општинама и градовима, децембар 2017 (Београд:
РЗЗС, 2017).
290 исто.
291 РЗЗС, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011: Књига 4, Вероисповест,
матерњи језик и национална припадност (Београд: РЗЗС, 2013), 224-226.
60