Viminacium

Потписивање чувеног Пожаревачког мира (Friede von Passarowitz) 1718.
године, догађај важан за читаву тадашњу Европу, десило се на једном брду у
данашњем селу Ћириковац, између Пожаревца и Костолца, на делу Сопотске
греде. Потписнице су биле Аустрија и Млетачка са једне стране и Турска са друге
стране, а уз посредовање Енглеске и Холандије. 137 Према одредбама мира,
Аустрија је добила Банат, западну Влашку до реке Олте, северну Србију до
Западне Мораве и узан појас Босне поред Саве до Дубице и доње Уне, као и
југоисточни Срем. 138 Аустријска власт је исте године извршила пописивање
пограничних нахија Србије, али пописивање преко пуковника Најперга (Wilhelm
Reinhard von Neipperg, 1684 –1774) је „вршено од ока, пописивачи нису ишли у
куће, на имања, нити у сва места, већ су дозивали становнике и од њих по
њиховим исказима сазнавали и бележили.“ 139 Неповерљивост сељака према
пописивачима и страх од нових дажбина, довела је до прикривања података, а
самим тим и до грешака у попису. 140 Иако су и сами пописивачи претпоставили
да је број становника био већи него што је пописан, када се сви бројеви пажљиво
проуче, „добија се слика праве пустоши коју је Србија те године представљала“,
на првом месту као последица проласка аустријских и турских трупа у другој
половини XVII века, када је народ изгинуо, избегао у планине или преко Саве и
Дунава. 141
Нахије које нису пописане су биле унутрашњи дистрикти, односно
Градиштанска, Рамска, Кучајнска, Пожаревачка, Смедеревска и Београдска
нахија, али се оне ипак налазе забележене, и то на карти коју је сачинио
и др.) Осим ове, његове задужбине су према попису из 1572. године били и месџид (простор за
молитву) у Пожаревцу, и месџид у Червену (Бугарска). Није познато шта се десило са његовим
задужбинама у Смедереву и Червену, а Бали-бегова џамија у Пожаревцу је срушена после
Берлинског конгреса 1878. године (исто, 49-52, 66, 69, 71- 76).
137 „У првој половини месеца маја 1718, стигли су у Пожаревац и околину пуномоћници разних
држава са многобројном пратњом и послугом. Царски пуномоћници: граф Вирмонт и дворски
ратни саветник Талман са млетачким пуномоћником Руцинијем били су смештени у Пожаревцу, а
турски: силихдар Ибрахим и надзорник артиљерије Мехмед-ефендија с посредничкима –
енглеским сер Робертом Сатном (Robert Sutton) и холандским графом Колијеријем – у оближњем
Костоцу. За држање седница био је подигнут шатор на једној узвишици између Пожаревца и
Костоца.“ (Душан Пантелић, „Увод у Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког
мира“, Споменик XCVI, други разред 75 (1948):7).
138 Душан Пантелић, „Увод у Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког мира“,
Споменик XCVI, други разред 75 (1948):7.
139 исто,10 (види и у: Д. М. Павловић, „Финансије и привреда за време аустријске владавине у
Србији (1718-1739) по грађи из бечких архива“, Глас СКА LXIV (1903): 4).
140 исто,11.
141 исто.
37