Viminacium

поред реке Млаве, су једни од носилаца сећања предела Виминацијума. Није
важно колико су записи стари, јер сваки од њих носи неко сећање. Када запис
нестане, сећање остаје и даље на месту на коме је постојао, па је тако важно
сећање остало и на запис који је некада био на локалитету „Селиште“ у кључу
Млаве. Ова мрежа записа је зато мрежа сећања једног предела, а током
реконструкције предела је важно управо њу спознати и на неки начин обележити.
Људи препознају и колективно одржавају одређена места путем ритуала и
церемонија, приписујући им симболику, али се преко њих и спајају са светом, а
она стварају и изражавају њихов социо-културни идентитет. 534 Специфичне
друштвене одлике предела су често идентификоване са његовим визуелно
истакнутим обележјима, одређују границе између различитих успостављених
зона, или су везане за важне догађаје и људе из историје или митологије. 535
Најнаметљивија обележја - ознаке предела, су она архитектонска и уметничка, а
чак и друштва која се ослањају само на јаке усмене традиције остављају своје
ознаке у природи, које помажу да се разбије разлика између археологије засноване
на насељавању и коришћењу земљишта, и оне засноване на споменицима и
материјалној култури. 536
Често делови предела добијају своја имена према неком природном или
људски створеном обележју. Римско присуство на ужем простору Виминацијума,
односно у данашњим селима Костолац, Дрмно и Кличевац, је оставило траг у
топониму „Костолац“, Грчко-византијском периоду припада топоним „Бања“,
топоним „Корабе“ је словенског порекла, док из турског периода потичу „Чаир“ и
„Беглук“. Многи топоними су сачували сећање на некадашња насеља, као што су
„Град“ или „Селиште“, неки говоре о постојању старих комуникација, указују на
постојање култних места, као што је „Светиња“, осликавају некадашњу економију
становништва, (они везани за некадашњи колективни изгон стоке на пашу,
односно „Утрине“ или „Пландиште“, везани за поделу земљишта као што су
„Деонице“ или „Ланци“ и др.). О физичко-географским карактеристикама терена
говоре топоними „Хумка“, „Рит“, „Долови“ или „Јарак“, у фотониме спадају
534 Bernard, A. Knapp, Wendy Ashmore. „Archaeological Landcsapes: Constructed, Conceptualized,
Ideational,“ u Archaeologies of landscape: contemporary perspectives, ur. Ashmore, W., Knapp, A. B.,
(Oxford: Wiley-Blackwell Publishers, 1999), 15.
535 isto, 16.
536 isto, 15-16.
413