Viminacium

ради у руднику, „нарочито зими кад престану пољски радови.“ 843 Из овога видимо
да нису сви Костолчани растурали гробнице, и да то свакако није општа особина
локалног становништва. Након враћања целовитог осећаја места, локално
становништво сигурно више никада неће највеће римске опеке називати
„костолачким“, а онда их продавати на локалној пијаци. 844 Као што је Валтровић
записао, овим „отварачима гробова“ би више „доликовало да другима закрате
растуривање и пљачкање гробница.“ 845 Ово се може повезати са чињеницом да
културни предео једна локална заједница може развијати само ако, уз наслеђени
културни и стечени економски капитал, поседује социјални капитал 846 , односно
„способност да њени припадници колективно делују ради остварења својих
заједничких циљева“. 847 О способности удруживања локалног становништва
предметног предела, а у сврху очувања своје историје, културе и духовности,
говори и чињеница да су у изградњи Цркве Светог Георгија помагали сви
мештани, а археолог др Милоје Васић који је истраживао Виминацијум почетком
XX века сарађивао је на пројекту за ову цркву. Звона дародаваца Цркви су названа
„Вера“, „Нада“ и „Љубав“. Поред цркве је изграђена и спомен-костурница, у којој
су сахрањени српски војници погинули у бици на овом месту током Првог
светског рата. 848 Милутин В. Миленковић и Живојин Протић дају пример
удруживања сељана из села Драговца поред Пожаревца које је стално плавила
Велика Морава и наносила штете селу и пољима, а дешавале су се и жртве. У
1929. години су због тога сељaни морали четири пута да ору и сеју њиве. Тако су
се одлучили да ископају насип дужине 3 km без помоћи државе, „сами слогом и
својом снагом“. 849
Иако, Миладиновић каже да „у моралном погледу Браничевци не стоје
најбоље“, и да су ту „склоност ка крађи и превари“ примили вероватно услед
843 Михаило Миладиновић, Пожаревачка Морава (Београд: Српска краљевска академија, 1928),55.
844
Miomir Korać, Emilija Nikolić, Milica Tapavički-Ilić. “Archaeological park of Viminacium:
Beautifying A Community by Cultural Heritage”, Archaeology and Science 11/2015(2016):119.
845 Mихаило Валтровић, „Откопавања у Костолцу“, Старинар 1, 1-4. део (1884): 123.
846 Miomir Korać, Emilija Nikolić, Milica Tapavički-Ilić. “Archaeological park of Viminacium:
Beautifying A Community by Cultural Heritage”, Archaeology and Science 11/2015(2016):119.
847 А. Alibašic. „Društveni kapital i održivi razvoj“. Zbornik radova Fakulteta islamskih nauka u
Sarajevu 10(2005): 297-313.
848 Драгана Спасић, „Црква св. великомученика Георгија у Костолцу“. Саборност, 2/I(1995),
https://casopis.sabornost.org/tekst?serija=1&id_sveska=2&id_tekst=13
849 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 83
508