Viminacium

неисторијског циклуса „Бог никоме дужан не остаје“. 604 Неколико манастира,
извора и топонима је везано за ову легенду, а међу њима је управо манастир
Рукумија у селу Брадарцу. Групи манастира везаних за овај култ припадају и
оближњи манастири Сестрољин, Заова и Брадача. 605 (сл. 61)
Предање о настанку поменутих манастира је идентично са поменутом
песмом коју је Вук Караџић забележио од Рова, момка Јована Обреновића. По
предању, недалеко од места на коме се данас налази манастир Заова, живели су
властелини, браћа Павле и Радуле Радић са породицама, и њихова сестра Јелица.
Страдање Јелице, коју су браћа Павле и Радул растргли коњима на лажну оптужбу
снаје Павловице, по предању догодило се 2. августа 1385. године, на Светог
Илију. Легенда каже да је годину дана након њега за догађај чуо кнез Лазар и да је
дошао на Јеличин гроб – место где је пала њена глава, над којим је сазидао
манастир Заову, а затим је подигао и остала три манастира: на месту где јој је пала
брада – манастир Брадачу, рука – манастир Рукумију, а очи – манастир
Сестрољин. 606
И Леонтије Павловић је писао о култу сестре Јелице, уз приказ предања о
настанку четири манастира. По овом предању је брдо Сопот било власништво
племића из породице Радић, вазала кнеза Лазара и иако су живели у Београду, на
брду су имали Летњиковац. Павла су звали и кнез Стига. 607 Теренска
истраживања показују да ово предање и даље постоји у народу, 608 и то само у
браничевском крају. 609
604 Дејан Радовановић, „Археолошка налазишта са сакралним садржајем на подручју Подунавског
и Браничевског округа“, У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак Јоцовић (Смедерево:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 238.
605 Гордан Бојковић, Небојша Ђокић, Средњовековне цркве и манастири у Браничеву по српским и
аустријским пописима из XVIII века (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2016), 99-108. О овом
култу видети и у Драгана Спасић, „Пример археолошког трага у етнографској грађи из околине
Пожаревца“. Гласник Српског археолошког друштва 12(1996):, 219-226.
606 Даница Јовић, „Ја како знам, тако ћу да причам: Поетика казивања предања на примерима
варијаната о манастиру Брадачи“. У Промишљaња традиције. Фолклорна и литерарна
истраживања. Зборник радова посвећен Мирјани Дрндарски и Ненаду Љубинковићу, уредници Б.
Сувајџић, Б. Златковић (Београд: Институт за књижевност и уметност, 2014), 260-262.
607
Леонтије Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца (Смедерево:Народни музеј
Смедерево, 1965), 221.
608 Даница Јовић, „Ја како знам, тако ћу да причам: Поетика казивања предања на примерима
варијаната о манастиру Брадачи“. У Промишљaња традиције. Фолклорна и литерарна
истраживања. Зборник радова посвећен Мирјани Дрндарски и Ненаду Љубинковићу, уредници Б.
Сувајџић, Б. Златковић (Београд: Институт за књижевност и уметност, 2014), 259-279.
184