Viminacium

већ су се стално мењала, под страним утицајима и стапањем са веровањима
других етноса. 580
Виле као митска бића, односно демони природе, присутне су код
словенских народа, али и германских и античких народа. Она су, према
Слободану Зечевићу, паневропска митска бића, а код нашег народа су се
вероватно веровања староседелаца помешала са оним које су јужни Словени
донели из прапостојбине. 581 То су бића искључиво женског пола, младе, лепе
девојке, које су се најчешће окупљале поред извора у забави, игри, песми и
купању, а њихова натприродна моћ је лежала у њиховој коси или одевном
предмету који им се са главе спуштао низ крило. 582 Веровало се да помоћу
лековитог биља могу повратити људе у живот, али је њихов однос према људима
могао бити пријатељски, али и зао, што је зависило од тренутног расположења,
али и од понашања људи према њима. 583 Казну – смрт или одузимање неких
телесних функција су доживљавали и они који су их случајно угледали при
купању или неком другом уживању, што је био најтежи преступ, јер су се такве
радње дешавале на табуисаним местима за смртнике. 584
Специфична места у пределу везана за различита сећања су настала на
основу елемената средине којима су друштва била фасцинирана, а које су
познавали или „интуитивно осећали да су преживели многе генерације“, она су
често била везана за ритуале, а њихови просторни односи, значења и функције су
углавном настајали из одређених историјских вредности, заједничких сећања и
појмова порекла и предака. 585 Скоро редовни пратећи елемент уз култна места је
била вода, нарочито изворска, којој су придавана лековита својства и светост.
Тако постоје бројна предања везана за исцељења водом код мештана одређеног
краја, али има и места која су надалеко позната, а које народ често посећује,
580 исто, 175-176.
581 исто, 9, 40-42.
582 исто, 43.
583 исто, 44-45
584 исто.
585 Nico Roymans i dr, “Landscape Biography as ResearchStrategy: The Case of the SouthNetherlands
Project“, Landscape Research 34/ 3(2009): 338-340.
180