Viminacium

Флавијева (Legio IIII Flavia Felix), док неки други предлажу обрнут хронолошки
распоред, након чега је услед Домицијанове забране стационирања две легије у
једном логору, Легија IV Флавијева отишла из Виминацијума. 45
Најзначајнији допринос у формирању насеља Виминацијума имала је
управо стална војна посада која је први логор подигла као место одбране тада
пограничне провинције Мезије. 46 Претпоставка је да је у другој половини I века
нове ере почело насељавање војних ветерана и трговаца у околини овог логора,
који су заједно формирали прву заједницу римских грађана у Виминацијуму. 47
Већи стратешки значај Виминацијум је добио са Домицијаном, у време
офанзивне политике према Дачанима. 48 Тада је на мезијској обали Дунава
Виминацијум био најзначајније римско утврђење. После упада Дачана 81. и 85.
године, Домицијан је 86. године поделио провинцију (Moesia Superior) на Горњу
Мезију и Доњу Мезију (Moesia Inferior), а 89. године је склопио мир са Дачанима,
који ипак није дуго трајао, па је након јачања постојећих и изградњом нових
утврђења, као што су оближња Ледерата (Lederata) (у данашњем селу Рам,
прим.аут.) и Пинкум (Pincum) (у данашњем градском насељу Велико Градиште,
прим.аут.) и кључних комуникација, цар Трајан напао Дачане. 49 У време
припрема за рат и и током самих ратова (од 101. до 106. године) Виминацијум је
био сабирни центар римских легија, а прелазак Трајанове војске преко Дунава је
током првог дачког рата био извршен највероватније код Ледерате. 50
После Трајанове победе у дачким ратовима, у првим годинама II века нове
ере, Дакија постаје римска провинција, па Горња Мезија више није погранична
област. 51 У њој започиње епоха која је према моделу из Рима, али уз локалне
услове, донела провинцији опште одлике свих других колонизованих римских
45 исто, 24-25 (Видети и у: Снежана Ферјанчић, Насељавање легијских ветерана у балканским
провинцијама, I – III век н.е ( Београд: Балканолошки институт, САНУ, 2002), 159-160 и у:
Miroslava Mirković, „Legija IV Flavia i vojni logor u Viminacijumu“, Arheološki vestnik XXIV/1973
(1975): 907).
46 Miroslava Mirković, Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji (Beograd: Arheološko društvo
Jugoslavije, 1968), 56.
47 isto.
48 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 23.
49 исто, 23-24.
50 исто (О преласку Трајана преко Дунава и значају Виминацијума видети и у: Edward Тоgo
Salmon, „Trajan's Conquest of Dacia“, Transactions and Proceedings of the American Philological
Association 67 (1936): 82-105.
51 Милоје Васић, „Колонија Виминацијум: археолошка студија“, Старинар XII (1895): 29.
.
23