Viminacium

Постојање руке као реликвије у манастиру Рукумија је записао
шездесетих година XIX века Јосиф Веселић 610 , а Јоаким Вујић и Милан Ђ.
Милићевић је не помињу. Претходни игуман манастира, отац Сава, причао је да је
запамтио ову реликвију и да је са родитељима долазио из Кленовника пред Први
светски рат на службу у Рукумију и љубио руку, која је била делом опточена
сребром и смештена у дрвени кивот у цркви. За време рата је рука нестала, а
говорило се да су је однели Бугари. 611
Манастир Брадача се налази у селу Кула на заравни крај реке Витовнице,
у општини Мало Црниће, а манастирска црква је посвећена Благовести пресвете
Богородице. Као ктитори у предањима се помињу Вукашин Мрњавчевић и Вук
Бранковић. Верује се да су Турци срушили манастири, и побили много народа на
том месту. Манастир се помиње у XV, XVI и XVII веку, а археолошка
истраживања су показала да је црква подигнута крајем XIV или почетком XV
века, и да је порушена у XVII веку. Манастир је обновљен 1990. године и враћен
својој намени. У близини манастира се налази извор „Манастирски кладенац“, за
који се верује да је лековит. 612
Манастир Заова се налази у општини Мало Црниће, између села
Топоница и Велико Село. Са Црквом Светог Архистратига Михајла помиње се
средином XV века, али и касније у XVI веку. Првобитна црква се највероватније
може датовати у прву половину XV века. Археолошким истраживањима нису
откривени трагови старије грађевине на месту данашње цркве, па се претпоставља
да је стара црква потпуно порушена, а нова изграђена над новим, већим
простором. Више пута је обнављана у XIX и XX веку. У близини цркве се налазе
. Видети и у: Леонтије Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца (Смедерево:Народни музеј
Смедерево, 1965). Опис легенде је дао и Јосиф Веселић 1861. године у свом делу Монастири у
Сербији, 140-143.
609 Предраг Мирковић, Србски манастир Рукумија (Манастир Рукумија, 2012), 15-17.
610 Веселић је записао да се у цркви налази „нека светиња или управо рука од неке светиње, и то
као што се уопште држи од оне девојке, која је онако невино страдала“ (Jосиф Веселић, Опис
монастира у Србији (Београд: Књигопечатија А. Андрића, 1867), 144).
611 Предраг Мирковић, Србски манастир Рукумија (Манастир Рукумија, 2012), 10-12.
612 Дејан Радовановић, „Археолошка налазишта са сакралним садржајем на подручју Подунавског
и Браничевског округа“, У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак Јоцовић (Смедерево:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 243.
185