Viminacium

именом „Три линије љубави“, а чији су кадрови снимани на овом локалитету, у
пољима археолошког парка, али и у термоелектрани „Костолац Б“. 756
Као што у презентацији организације „Српска филмска асоцијација“ пише,
осим што филмске екипе плаћају употребу локације, они су у обавези да локације
оставе у затеченом стању, али некада у складу са потребним дозволама, локације
могу и унапредити и уредити за потребе филма или оставити трајно део
сценографије, што свакако даје нову вредност овим локацијама. 757 На овај начин
популарна промоција предела може постати и важан сегмент његове заштите.
Марија Максин досадашњи развој археолошког парка Виминацијум
описује како висок ниво одрживе употребе наслеђа у развоју руралног туризма,
који даље објашњава као туризам који производи „рурално окружење“ за
посетиоца, нудећи му комбинацију природних, културних и хуманих искустава
која су типично рурална у карактеру. 758 Овај карактер се може описати као
комбинација културног и природног наслеђа, а контакт са природом и лични
контакт са локалним становницима је оно што чини рурални туризам
јединственим. 759 Међутим, рурални туризам је много више нешто друго. Он се
ослања на потребу градског становништва за одмором у тихим пределима и на
свежем ваздуху. Он укључује посете природном и културном наслеђу, панорамске
излете, али што је најважније, боравак на сеоским газдинствима 760
Директна испитивања посетилаца Етно-парка Тулба поред Пожаревца су
показала да је оно што посетиоце привлачи боравку у руралним срединама здрава
храна, чист ваздух, могућност рекреације, домаћинска атмосфера, изостанак
гужве и буке и ослобађање од стреса и свакодневних обавеза. Скоро сви
испитаници су одговорили да слободно време проводе чешће у руралној него у
756 IMDB.„Tri linije ljubavi“,http://www.imdb.com/title/tt0892108/reference
757 Видети на: Film in Serbia, „O nama“, www.filminserbia.com/o-nama/?lang=sr. Српска филмска
асоцијација“ организује и међународне конференцијe, а водила je и пројекат „Припремање Дунава
за главну улогу у филмовима“, који је од 2013. године до 2015. године био подржан од Европске
уније и „Аустријске развојне кооперације“ („Austrian Development Cooperation“) (Film in Serbia,
„Projekat: Pripremanje Podunavlja za glavnu ulogu u filmovima“, www.filminserbia.com/onama/projekti/?lang=sr)
758 Marija Maksin. „Sustainable heritage utilization in rural tourism development in Serbia“. SPATIUM
International Review 28 (2012): 37.
759 isto, 44.
760 Aleksandar Antić, Aleksandra Vujko, Tamara Gajić, „Tradicija kao pokretač razvoja turizma ruralnih
destinacija“. Škola biznisa 2/2012(2012):9
483