Viminacium

је остало записано да је један византијски војсковођа на путу за Сингидунум због
болести прекинуо пут око 600. године и остао на „острву Виминацијума“. 63
4.1.2 Село Костолац
Као што је раније наведено, села Кличевац и Дрмно су били у групи поседа које је
кнез Лазар приложио манастирима Тисмени и Водици, 64 док је село Костолац
припадало манастиру Ждрело, а њему га је даровао такође кнез Лазар повељом из
1380. године. 65
О страдању насеља подунавског дела Браничева током последње деценије
XIV века, казује повеља деспота Стефана манастирима Тисмени и Водици из
1405/6. године, из које се види да су метоси које је овим манастирима даровао
кнез Лазар запустели 66 , да су житељи Браничева одлазили на угарску, али и на
османску територију, али и жеља манастирских братстава да населе своје поседе,
и деспотова воља да им у томе помогне. Не зна се колико је насељавање успело,
јер чак четири манастирска села нису убележена у каснијим турским пописима. 67
Браничево је страдало и за време угарског продора 1437. године, па и 1438.
године од стране Османлија, после чега је више десетина хиљада људи одведено у
ропство, а мноштво је побегло преко Саве и Дунава. Током Хуњадијевог похода
против Турака из 1448. године, угарска војска је харала Моравском долином, а
велика разарања су пратила и напад султана Мехмеда II на Србију 1454. године,
63 Miroslava Mirković, Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji (Beograd: Arheološko društvo
Jugoslavije, 1968), 73.
64 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 127-129. Манaстир Ждрело је данашњи манастир
Горњак.
65 Александар Крстић, „Поседи манастира Дренче и Ждрела у Браничеву из времена кнеза Лазара“,
Историјски часопис LIII (2006):131-134. О датуму настанка повеље, и аутентичности њеног
преписа који је једини сачиван, и потиче вероватно из XVIII века, постоје многе расправе (исто,
131-132).
66 То су била села: Поповци, Марјан, „Дрмни на Млави“ и „Кличевац на Дунаву“(Ема Миљковић,
Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија (Пожаревац: Народни
музеј Пожаревац, 2007), 43).
67 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 43. Једини већи познати феудални посед у
Браничеву из прве половине истог векабио је онај великог челника Радича.Његовом пространом
властелинству, насталом у време деспота Стефана, а потврђеном од Ђурђа Бранковића 1428/9.
године, у Браничеву је припадало једанаест села: Тополовник, Пешчаница, Друга (Горња)
Пешчаница, Купљеново, Оклопци, Курјаче, Душник, Репехе, Раоница, Тупшинци и, јужније,
Кладоруб (данашње Кладурово) (исто).
229