Viminacium

Браничева на дунавској граници касније преузима утврђење Рам, изграђено 1483.
године, када и утврђење Кулич (на ушћу Мораве у Дунав). 104
Село Кличевац на Дунаву се налазило раније у групи поседа које је кнез
Лазар приложио влашким манастирима Тисмени и Водици, баш као и село
Дрмно. 105 Село Костолац је припадало манастиру Ждрело, а њему га је даровао
такође кнез Лазар повељом из 1380. године, у којој се помиње као Костолац на
Млави. 106 Село Летниковци (део данашњег села Ћириковац) је наведено у
Раваничкој повељи. 107
2.2.4 Време Османског и Аустријског царства
Браничевска земља је након турских освајања 1458. године постала вилајет
Браничево или субашилук Браничево, у чије је границе укључена и долина реке
Раванице, па је у другој половини XV века, он обухватао седам нахија: Лучица,
Ждрело, Пек, Хомоље, Звижд, Ресава и Раваница. 108 (сл. 6) Статус „посебног
војводства са крајишким статусом и војном аутономијом“, с обзиром на
стратешки и геополитички положај, Браничево је вероватно ималo све до краја
XV века, иако је од 1476. или 1477. године било прикључено Смедеревском
санџаку, о чему сведочи сачувани попис санџака из тог периода. 109 У попису из
1516. године, Браничево се помиње као нахија, која се даље делила на неколико
104 Aleksandar Krstić, „Urbanization and trade at the turbulent border: Serbian towns on the Danube
1402-1459“, Tibiscvm, 5/2015 (2015): 367; Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку.
Историјско-географска студија (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 41.
105 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 127-129. Манастир Ждрело је данашњи манастир
Горњак који се налази на улазу у Горњачку клисуру, на левој обали Млаве, који је основао кенз
Лазар око 1379. године (исто, 209).
106 Александар Крстић, „Поседи манастира Дренче и Ждрела у Браничеву из времена кнеза
Лазара“, Историјски часопис LIII (2006):131-134. О датуму настанка повеље и аутентичности
њеног преписа који је једини сачуван и потиче вероватно из XVIII века, постоје многе расправе
(исто, 131-132).
107 Momčilo Stojaković, Braničevski tefter: Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine
(Beograd: Istorijski institut, 1987), 71-72. Током средњег века ово село је престало да постоји,
односно постало део будућег села Ћуриковац, (данашњи Ћириковац) што је име које није
поменуто у тефтеру из 1467. године, али се налази у оном из 1476. године (Ема Миљковић,
Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија (Пожаревац: Народни
музеј Пожаревац, 2007), 195).
108 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 14.
109 Momčilo Stojaković, Braničevski tefter: Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine
(Beograd: Istorijski institut, 1987), 5-6.
31