Viminacium

није било могуће, па је то значило и нужност оснивања потпуно нових насеља у
близини старих, која су тако напуштана. 157
И у браничевској области су друмска села настала под утицајем
Милошеве власти. Када се почео градити друм Пожаревац - Свилајнац 1838.
године, власти су наређивале да се околна села преселе и ушоре. Међутим, Ссела
на костолачком путу (пут Пожаревац - Костолац) су била старија од самог пута,
па их власти „нису гониле“, а од када је отворен подземни рудник, костолачки пут
је оживео, села су сама почела да се развијају према путу, и тако добила овалан
облик. 158
Милошева владавина у Пожаревцу утицала је много на тадашњи развој
овог града, али и на онај у наредном блиском периоду. Још 1815. године
Пожаревац је био ослобођен од Турака, 159 а 1821. године у њему је основан први
суд у кнежевини Србији. 160 Ото Фердинанд Дубислав вон Пирх је током свог
путовања по Србији 1829. године записао: „Изглед Пожаревца је врло пријатан.
Црвени кровови од црепа на књажевим кућама, куће кнежева и неколико трговаца
дају том месту пристојан изглед. (...) Све ми изгледаше угодније и уређеније но у
Београду и Смедереву.“ 161 Феликс Каниц је крајем XIX века записао да је
Пожаревац имао „катастарски план, регулисане, широке, осветљене и
кладрмисане улице са уздигнутим тротоарима (...) где „стално ничу нове, лепо
украшене куће.“ 162 Непокретна имовина кнеза Милоша Обреновића налазила се
на многим местима по Србији, али је кнежева економија у Пожаревцу била
највећа. 163 Добра кнеза Милоша су се налазила на више места у самој вароши, у
атару Пожаревца, у непосредној околини Пожаревца (ливаде у Дубравици и
157 исто, 60-64, 69-70.
158 Михаило Миладиновић, Пожаревачка Морава (Београд: Српска краљевска академија, 1928),
13, 15.
159 Сретен. Ј. Стојковић, На лепом српском Дунаву од Београда до Радујевца (Београд: Штампарија
Краљевине Србије, 1893), 156.
160 Историјски Архив Пожаревца, 190 година од оснивања Првог нахијског суда у Србији 1821-2011
(Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца, 2011).
161 Ото Дубислав Племенити Пирх, Путовање по Србији у години 1829 (Београд: Издање
Академије наука, 1899), 51
162 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 170.
163 Миодраг Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839 (Пожаревац:
Историјски архив Пожаревац, 2011), 174.
40