Viminacium

Укључивање савремених технолошких инфраструктурних
интервенција у презентацију предела и обновљиви извори енергије - Приликом
великих инфраструктурних интервенција и изградње индустријских грађевина,
увек постоји дилема да ли треба тежити прикривању нових структура, или
пружити доживљај контраста између њих и постојећег природног, руралног или
урбанизованог предела, и можемо рећи да теоријски нема оправдања ни за један
ни за други приступ и да не могу постојати искључиви критеријуми за одабир
једног од њих. 681 Инфраструктурне интервенције у пределу су неминовност
развоја цивилизације и технологија, а неке од структура у оквиру њих често се
препознају као значајна индустријска архитектура, која је данас посебно
интересантна у процесима адаптивне пренамене.
У пределу Виминацијума је термолектрана „Костолац Б“
инфраструктурна интервенција која свакако није прикривена ни на који начин,
већ насупрот томе, представља његову доминанту. Њен изглед је резултат потреба
технолошког процеса и сви њени елементи имају тачно одређену сврху. Баш у тој
практичности и минимализму, али с друге стране једној врсти богатства у броју
елемената од којих се као једна савремена технолошка структура састоји, лежи
њена привлачност у пределу.
Међутим, положај термоелектране, одређен према правцима дувања
ветрова, близини водених токова и планираним контурама површинског копа
„Дрмно“, је управо онај где су вековима сахрањивани становници овог простора.
Овде је пронађено више од десет хиљада гробова из историјских периода у
распону од IV века пре нове ере до XVI века, а у оквиру комплекса је данас и
гробље села Костолац на коме су јасно видљиви надгробни споменици из XIX
века, а много је и оних старијих који су потонули у земљу. Изградња
термоелектране је донела уништење историјских некропола, односно потребу за
хитним и брзим археолошким ископавањима простора сахрањивања, која и данас
трају, разградњом гробова. На питање да ли је ово могло да се избегне, долази до
анализе њеног положаја и закључка да вероватно на овом простору, релативно
узаном за један велики индустријски комплекс, ограниченом реком Млавом,
селом Дрмно, савременим гробљем села Костолац и античким градом и логором
681 Sonja Jurković, „Promjene vizualnih vrijednosti krajolika gradnjom infrastrukturnih trasa“, Prostor
1/1(1993):128.
456