Viminacium

овоме био земљотрес, који је у осмој деценији XIX века захватио подручје. 365
Крајем истог века су ради ојачања у манастирској цркви постављени контрафори
уз северни, јужни и источни зид, који су уклоњени шездестих година XX века, а
зидови ојачани металним шипкама постављеним унутар цркве и заклоњеним
дрвеним гредама, док је крајем XX века дограђена спољна припрата. 366 (сл. 48)
Рукумија је дуго била парохијска црква костолачке парохије (где су били
села Костолац, Дрмно и Кленовник), све до подизања Цркве Светог Георгија у
Костолцу, али и брадарачке парохије, док није саграђена Црква Светих врачева
Козме и Дамјана у Маљуревцу. 367 У 1953. години, Рукумија је претворена у
општежитељни манастир са женским монаштвом, а данас је то манастир са
мушким монаштвом. Према записима, манастир је 1733. године имао виноград,
који је настао и много раније. Гајење винове лозе је престало када је манастир
постао мирска црква, али са добијањем поновног статуса манастира,
виноградарство је настављено, па виногради постоје и данас. 368
Недалеко од манастира биле су и две чесме које је народ сматрао
лековитим и долазио из удаљених места да би ту пио воду и купао се, што су
записали и Јоаким Вујић и Јосиф Веселић, помињући чесме „Еринац“ и
„Редушу“. 369 Лековиту воду манастира је поменуо и Феликс Каниц, када је
написао да је на путу за Виминацијум, код „повећег села Брадарца“ прешао
Мораву преко чврстог дрвеног моста и стигао до манастирске цркве која
„привлачи својом чудотворном водом многе болеснике у ово лепо село.“ 370 Оба
извора су пресушила 2001. године, услед поремећаја токова подземних вода,
изазваног радом површинског копа угља, али је извор „Јеринац“ уз помоћ
рударско-енергетског сектора обновљен 2006. године, чесми је враћен изглед из
1825. године, а вода је доведена из избушеног бунара недалеко од цркве. 371
365 Предраг Мирковић, Србски манастир Рукумија (Манастир Рукумија, 2012), 52. О земљотресу
који је 1879. године погодио Велико Градиште пише и Феликс Каниц (Феликс Каниц, Србија:
Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига (Београд: Српска
књижевна задруга, 1989), 194).
366 исто, 54.
367 исто, 59-60.
368 исто, 89.
369 исто, 71-72.
370 исто, 177-178.
371 исто, 73.
139