Viminacium

представљају асоцијативни културни предели, који носе одлике светих
елемената у рељефу или су „религиозна насеља у изванредним пределима.“ 336
Херб Стовел је као основну вредност увођења културног предела на Листу
Унесковог светског наслеђа навео могућност да се усвоји холистички начин
посматрања при оцени онога што је потребно да би се ови предели добро
сачували и њима управљало, али и могућност да се наслеђе изучава као „целина
интегрисаних система међусобно повезаних делова“, где однос између делова има
већу важност од самих делова. 337 Иако је Унеско прихватањем концепта
културног предела помирио дотадашњу поделу на природно и културно наслеђе,
остао је захтев да предели морају имати изузетну универзалну вредност. У
Оперативним смерницама о примени Конвенције о светском наслеђу је такође
написано да постоjање културног предела не искључује могућност уписа
појединачних локалитета у њему на Листу, а као дела културног или природног
наслеђа. Међутим, у свим документима које је донео Унеско, осим поменутих
Смерница, и даље постоји подела између природног и културог наслеђа. 338
Што се тиче аутентичности и интегритета, да би културни предео испунио
услове аутентичности, а према условима Оперативних смерница, неопходно је да
су му културне вредности искрено и веродостојно изражене кроз облик и дизајн,
материјале и структуру, употребу и функцију, традиције, технике и системе
управљања, локацију и окружење, језик и друге облике нематријалног наслеђа,
дух и осећање као и кроз друге унутрашње и спољашње чиниоце. 339 Испуњавање
услова интегритета овог предела захтева да он садржи све елементе неопходне да
покаже своју изузетну универзалну вредност, да има адекватну величину за
потпуно представљање особина и процеса који нам преносе његов значај и да
носи трагове „међусобно супротстављених последица развоја или
336 Bernard, A. Knapp, Wendy Ashmore. „Archaeological Landcsapes: Constructed, Conceptualized,
Ideational,“ u Archaeologies of landscape: contemporary perspectives, ur. Ashmore, W., Knapp, A. B.,
(Oxford: Wiley-Blackwell Publishers, 1999), 9-10; UNESCO, The Operational Guidelines for the
Implementation of the World Heritage Convention, https://whc.unesco.org/en/guidelines/
337
Херб Стовел, „Kултурни пејзажи: Нови приступ очувању културног наслеђа“, Гласник
Друштва конзерватора Србије 27(2003):15-16.
338 Jana Špulerová, František Petrovič, „Historical Agricultural Landscape as a Subject of Landscape
Ecological Research“, Hrvatski geografski glasnik, 73/2 (2011): 152 .
339 UNESCO, The Operational Guidelines for the Implementation of the World Heritage Convention,
https://whc.unesco.org/en/guidelines/, члан 82.
355