Viminacium

вредностима“ у њиховом историјском, друштвеном и ширем предеоном
контексту. 333
Концепт културног предела је истраживан у области заштите наслеђа од
средине осамдесетих година XX века, али је ретко примењиван у самом
управљању наслеђем. У 1992. години препознат је као део Унесковe Листe
светског наслеђа од стране Оперативних смерница о примени Конвенције о
светском наслеђу, 334 односно одређен као културно добро које представља
„комбиновано дело човека и природе“, и „илустрацију еволуције људског
друштва и насељавања током времена, под утицајем физичких ограничења и/или
могућности представљених њиховим природним окружењем, и сукцесивним
друштвеним, економским и културним силама, спољним и унутрашњим.“ 335
Унеско је поставио критеријуме за препознавање три категорије културних
предела. Прву категорију представљају јасно дефинисани културни предели који
су „створени са намером од стране човека“ (историјске баште и паркови, често
доведени у везу са религиозним или другим монументалним структурама). Другу
категорију представљају органски настали културни предели који су започели
као друштвено-економска, административна или религиозна иницијатива, а која
се уз природну средину или као одговор на њу даље постепено развила
(подкатегорије обухватају реликтне или фосилне археолошке пределе као што су
рудници или каменоломи или антички пољопривредни комплекси, али и пределе
који и даље живе као што су вековима култивисани предели). Трећу категорију
333 Steve Brown. „Integrating Cultural Landscape Approaches in Cultural Heritage Impact Assessment,
Paper presented“ at IAIA08 Conference Proceedings', The Art and Science of Impact Assessment 28th
Annual Conference of the International Association for Impact Assessment, 4-10 May 2008, Perth
Convention Exhibition Centre, Perth, Australia, 1-2, 6-7. Холандија је држава чији је развој
историјски везан за борбу са пределом, али и његово унапређење. Холандски аутори истичу
непрестано променљиву везу између употребе и изгледа предела, представљања и интерпретације
предела, и идентитета појединаца и заједница које насељавају предео. Према њима, требало би
прво истражити историјске трансформације предела, гледајући предео у свакој временској тачки
као резултат сложене игре између историје менталитета и вредности, институционалних и
владајућих промена, друштвених и економских развоја и еколошке динамике. За њих, све
трансформације у пределу укључују реорганизацију, поновну употребу и поновну презентацију
прошлости која развоју предела даје скоро нелинеарни карактер. На овај начин предели играју
активну улогу у биографијама људи и њиховим међусобним везама (видети у: Roymans, Nico i dr,
“Landscape Biography as ResearchStrategy: The Case of the SouthNetherlands Project“, Landscape
Research 34/ 3(2009): 338-340).
334 Bernard, A. Knapp, Wendy Ashmore. „Archaeological Landcsapes: Constructed, Conceptualized,
Ideational,“ u Archaeologies of landscape: contemporary perspectives, ur. Ashmore, W., Knapp, A. B.,
(Oxford: Wiley-Blackwell Publishers, 1999), 9
335 UNESCO, The Operational Guidelines for the Implementation of the World Heritage Convention,
https://whc.unesco.org/en/guidelines/, par. 47.
354