Viminacium

издваја Острово које је некада било део Војводине и представља типично војвођанско
насеље, са архитектуром успостављеном од стране аустроугарске власти у другој
половини XVIII века, ушореним селима и планском парцелацијом. 423
За простор Виминацијума, најважније је дубље анализирати напред
поменута подунавска и рударска села. Подунавска села се налазe у ширем
дунавском приобалном појасу, на саобраћајној периферији подручја, и
представљају равничарска разређено – збијена насеља, са изузетком већ
поменутог Острова. Центри насеља су средишње позиционирани, а облик насеља
одређен је сеоским саобраћајницама. Насељене зоне су изван домашаја високих
вода Дунава и од њега су одвојене државним путем и насипима. 424 Рударска села
се налазе у зони активних или експлоатисаних површинских копова угља што је
имало утицаја на функционалну структуру и форму насеља. Ово су равничарска
разређено – збијена насеља, доминантно непољопривредног, мање мешовитог
типа. Центар насеља је средишње позициониран, а облик насеља је одређен
сеоским саобраћајницама. 425
У пожаревачком крају су током XIX века и у првој половини XX века
постојала села, варошице и вароши. Села су била подељена у старовлашки тип
мачванско-јасеничке врсте (разбијена села дуж друмова, са кућама близу једна
друге) и тимочки тип (збијена села, обично по брдским пределима, заокругљених
облика). 426 Рудници у Костолцу и Кленовнику су оживели пут између Пожаревца
и Костолца и утицали на промене у селима Кленовник и Ћириковац током XIX
века и у првој половини XIX века, јер су куће подизане уз пут, па су насеља
променила свој дотадашњи округли облик у овалан, али и даље остала збијена. 427
Тако је и село Костолац у току свог развоја попримило полукружни ток
линеарног насеља у облику венца око Сопотске греде. 428 (сл. 53) На југу села данас
су куће нешто разређеније, али је село ипак збијеног типа, а има и неке особине
423 исто, 71.
424 исто, 41.
425 исто, 41-42.
426 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 5.
427
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 215-216.
428 ИАУС, Просторни план подручја Града Пожаревца, Књига 2. Правила изградње и правила
уређења (Београд: ИАУС, 2012), 79.
149