Viminacium

привредног карактера, амбара и казанице за печење ракије, а у једној од њих се
налази музеј вина. 287
Етно парк на Тулби у Пожаревцу садржи осам грађевина народног
неимарства, односно две куће, бунар, амбар, кош, стају са казанџиницом и шталу.
Први елаборат и концепција поставке су урађени још 1963. године, а Тулба, брдо
Сопотске греде, 1 km удаљено од центра града, изабрана је као простор поставке,
због повољне конфигурације терена који одговара оном из кога су пренете
грађевине. Прва грађевина је у парку постављена 1971. године. Све грађевине су
дрвене конструкције и представници градитељста брдско-планинских области
Млаве (две куће дурунгаре, бунар и стаја са казанџиницом из села Мелница, и
кош из села Везичево), осим једне из Поморавља (амбар из села Лучица) и једне
из Звижда (штала из села Кучајна). 288 Од 1985. до 2006. године, етно-парк није
био у функцији. У међувремену су уништени стаја са казанџиницом, кош и бунар.
Од 2006. године остале грађевине су заштићене, а делимично је постављена
ограда, тако да је ова целина поново постала музејска поставка у оквиру које се
налази се и летња позорница. 289
Концепт екомузеја - Екомузеј је музеј под отвореним небом у коме се на
једном подручју заједно могу налазити појединачне историјске грађевине, али и
археолошки парк, музеј на отвореном и етно парк. Концепт је настао у
Француској 1971. године, а развила су га два музеолога Џорџ Анри Ривије (George
Henri Rivière) и Иго де Варин (Hugues de Varine). 290 Реч eco у оквиру појма
представља скраћеницу речи екологија, 291 а екомузеј је фокусиран на идентитет
287 Мирјана Ротер-Благојевић, Гордана Милошевић, Марко Николић. „Истраживање могућности
обнове и презентације археолошког локалитета Timacum Minus у контексту специфичног
културног пејзажа“, Гласник друштва конзерватора 33(2009):104
288 О овоме видети у: Даница Ђокић, „Етно-парк на Тулби – музеј народног градитељства округа
Браничевског“, Гласник Етнографског института САНУ, XLIX(2000), 231-236.
289 ИАУС, Просторни план подручја Града Пожаревца, Књига 2. Правила изградње и правила
уређења (Београд: ИАУС, 2012), 70-71.
290 Кatarina Živanović, „Interpretacija kulturnog nasleđa kao preduslov za korišćenje arheološke baštine u
društveno-ekonomskom razvoju zajednice“ (Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u
Beogradu, 2014), 51.
291 isto.
344